Najviši izaslanik UN-a za Siriju rekao je u ponedeljak Savetu bezbednosti da pretnja od terorizma „oživljava“ sa napadima ekstremista Islamske države koji bi trebalo da se udvostruče ove godine, ugrožavajući civile koji se već suočavaju sa „dugotrajnim stanjem raseljenja i teški humanitarni uslovi.”
Specijalni izaslanik UN-a Geir Pedersen rekao je da je Sirija „prepuna naoružanih aktera, navedenih terorističkih grupa, stranih armija i fronta“ 13 godina nakon što je gušenje mirnih protesta predsednika Bašara Asada protiv njegove vlade preraslo u građanski rat. Skoro pola miliona ljudi je poginulo u sukobu, a polovina predratnog stanovništva zemlje od 23 miliona je raseljeno.
Grupa Islamska država proglasila je samozvani kalifat na velikom delu teritorije u Siriji i Iraku koju je zauzela 2014. Proglašena je poraženom u Iraku 2017. nakon trogodišnje bitke u kojoj su poginule desetine hiljada ljudi i napušteni gradovi u ruševinama, ali njene spavače ćelije ostaju u obe zemlje.
Pedersen je upozorio Savet bezbednosti na delikatnu bezbednosnu situaciju u Siriji.
„Prijetnja regionalnog sukoba oko Sirije ne jenjava, posebno sa porastom izraelskih napada na Siriju“, rekao je Pedersen.
Izrael je godinama napadao ciljeve u Siriji povezane sa Iranom, ali udari su eskalirali u proteklih pet meseci kako se nastavljaju rat u Gazi i sukob između Hezbolaha koji podržava Iran i izraelskih snaga na granici Libana i Izraela.
Zamenik američkog ambasadora Robert A. Vud okrivio je Iran, najvećeg Asadovog regionalnog pristalica, za nasilje u Siriji.
„Iran i njegovi zastupnici i partneri doneli su samo smrt i uništenje i ne čine ništa da pomognu sirijskom narodu“, rekao je Vud, pozivajući Asada da obuzda iranski uticaj.
Sirijski, iranski i ruski ambasador u UN oštro su osudili izraelske udare na Siriju.
Iranski ambasador Amir Said Iravani rekao je da napadi „flagrantno krše međunarodno humanitarno pravo“ i predstavljaju „ozbiljnu pretnju regionalnom miru i bezbednosti“. Rekao je da izraelski udari doprinose haosu koji je stvorio građanski rat u Siriji.
Više od 16 miliona ljudi u Siriji trenutno je potrebna humanitarna pomoć, a 7,2 miliona i dalje je raseljeno u „najgoroj humanitarnoj krizi od početka sukoba“, rekao je Ramesh Rajasingham, direktor koordinacije u UN. humanitarna kancelarija, rekli su savetu.
On je dodao da „ozbiljno smanjeno finansiranje humanitarne pomoći“ pogoršava patnju Sirijaca tokom meseci ekstremnih vrućina, kada kišnica presuši, a nedostatak osnovne sanitarne infrastrukture povećava rizik od bolesti koje se prenose vodom.
U severozapadnoj Siriji koju drže pobunjenici, preko 900.000 ljudi, više od polovine dece, ne dobijaju „kritičnu podršku za vodu i kanalizaciju“, rekao je Radžasingam.
Rajasingham i Pedersen pozvali su na povećanje humanitarnog pristupa Siriji i međunarodnog finansiranja. Humanitarni apel UN za 2024. za 4 milijarde dolara ostaje finansiran sa samo 20 odsto, što „ozbiljno ograničava“ humanitarni rad, rekao je Radžasingem.
Na političkom planu, Pedersen je pozvao Savet bezbednosti da nastavi mirovne pregovore pod vođstvom Sirije uz učešće „svih glavnih međunarodnih aktera“, u skladu sa jednoglasno usvojenom rezolucijom Saveta iz 2015.
„Sukob je na kraju politički i može se rešiti samo kada sirijske strane budu u stanju da ostvare svoje legitimne težnje“, rekao je Pedersen.
Prošle nedelje, Sirija je objavila da je svih 185 kandidata iz Assadove partije Baas osvojilo poslanička mesta na izborima u zemlji, što je povećanje od sedam mesta u odnosu na većinu u toj stranci.
Pedersen je rekao da izbori „nisu zamena“ za politički proces iznet u rezoluciji Saveta bezbednosti iz 2015. godine, dok je Vud nazvao izbore „lažiranjem“ i „pečatom na kontinuiranu diktaturu Bašara Al-Asada“.
Vud je rekao da SAD „neće normalizovati odnose sa sirijskim režimom ili ukinuti sankcije bez autentičnog i trajnog političkog rešenja“.
