Ovo je izjavila premijerka Italije Đorđa Maloni na konferenciji za novinare posle sastanka, prenosi „Evropska istina”.
Prema Maloniju, ustavna reforma ima dva cilja – da „garantuje pravo građana da odlučuju ko njima upravlja“, kao i da obezbedi da predstavnik koga bira narod može da ostane na vlasti bez obzira na nemire u parlamentu.
„Ovo smatram majkom svih reformi koje se mogu sprovesti u Italiji… Uzmimo za primer vreme između 2002. i 2022. godine: Italija je imala devet premijera sa dvanaest različitih vlada, Francuska je imala četiri predsednika, Nemačka – tri kancelara“, objasnila je ona.
Italija je od Drugog svetskog rata imala skoro 70 promena vlasti, više nego dvostruko više od Velike Britanije i Nemačke.
Reforma će, prema rečima premijera, podrazumevati promenu četiri člana ustava. Ključna promena je izbor šefa vlade univerzalnim, direktnim glasanjem u isto vreme kada i donji dom italijanskog parlamenta.
Osim toga, u slučaju izglasavanja nepoverenja ili ostavke premijera, novi se imenuje samo iz redova poslanika i uz obavezu sprovođenja vladinog programa prethodnika – to bi trebalo da stavi kraj tehničkim vladama.
Takođe, Malonijeva vlada predlaže da se ukinu doživotne funkcije senatora, sa izuzetkom bivših predsednika zemlje. Oni senatori koji već imaju doživotni status zadržaće ga. Reforma ne utiče na ovlašćenja predsednika Italije.
Za bilo kakve promene italijanskog ustava bila bi potrebna dvotrećinska većina u oba doma parlamenta – nešto što će biti teško postići s obzirom na podele italijanske politike. Istovremeno, promene se mogu odobriti na referendumu.
Poslednji ozbiljan pokušaj Italije da reformiše ustav 2016. nije uspeo. Tada je premijer Mateo Renci podneo ostavku nakon što je na referendumu odbačen njegov predlog da se smanji uloga Senata i regionalnih vlasti.
