Desničarski savez predvođen strankom Braća Italije Đorđa Melonija bio je na putu da dobije jasnu većinu u sledećem parlamentu, čime je zemlja dobila najdesničarsku vladu od Drugog svetskog rata, prenosi Rojters.
Meloni, kao lider najveće koalicione stranke, takođe je verovatno postala prva žena premijer Italije.
Meloni, 45, umanjuje postfašističke korene svoje stranke i prikazuje je kao mejnstrim konzervativnu grupu. Ona je obećala da će podržati zapadnu politiku prema Ukrajini i neće preuzimati nepotrebne rizike sa trećom po veličini ekonomijom u zoni evra.
Međutim, ishod će verovatno zazvoniti na uzbunu u evropskim prestonicama i na finansijskim tržištima, s obzirom na želju da se očuva jedinstvo u suočavanju sa Rusijom i zabrinutost zbog zastrašujuće planine duga Italije.
Izlazna anketa za državnu radionicu RAI kaže da je blok konzervativnih partija, koji takođe uključuje Ligu Matea Salvinija i stranku Forca Italia Silvija Berluskonija, osvojio između 41 i 45 odsto, što je dovoljno da garantuje kontrolu nad oba doma parlamenta.
„Desni centar jasno ispred i u donjem domu i u Senatu! Biće to duga noć, ali čak i sada želim da se zahvalim“, napisao je Salvini na Tviteru.
Italijanski izborni zakon favorizuje grupe koje uspeju da naprave sporazume pre glasanja, dajući im ogroman broj mesta u poređenju sa njihovim brojem glasova.
RAI je saopštio da će desničarski savez osvojiti između 227 i 257 od 400 mesta u donjem domu parlamenta i 111-131 od 200 mesta u Senatu.
Potpuni rezultati se očekuju do ponedeljka.
Rezultat ograničava izuzetan rast za Meloni, čija je partija osvojila samo 4% glasova na poslednjim nacionalnim izborima 2018. godine, ali se predviđalo da će ovog puta postati najveća grupa u Italiji sa oko 22-26%.
Ali to nije bila velika podrška, sa privremenim podacima koji ukazuju na izlaznost od samo 64,1% naspram 74% pre četiri godine — što je rekordno nizak broj u zemlji koja je istorijski uživala visok nivo učešća birača.
Iako se činilo da su jake oluje na jugu mnoge odvratile da tamo glasaju, učešće je palo u delovima severnih i centralnih gradova, gde je vreme bilo mirnije.
Italija ima istoriju političke nestabilnosti i sledeći premijer će predvoditi 68. vladu zemlje od 1946. godine i suočiće se sa nizom problema, posebno rastućim troškovima energije i rastućim ekonomskim preprekama.
Početna reakcija tržišta će verovatno biti prigušena s obzirom na to da su istraživanja javnog mnjenja tačno predvidela rezultat.
„Ne očekujem veliki uticaj, iako nije nužno da će italijanska imovina sutra (ponedeljak) biti posebno dobro s obzirom na to kako tržište počinje da tretira Evropu i zemlje sa zabrinjavajućim javnim finansijama i izloženost krizi i Ukrajinu“, rekao je Đuzepe Sersale, menadžer fondova i strateg Anthilije u Milanu.
Prvi jesenji nacionalni izbori u Italiji u više od jednog veka pokrenuti su partijskim sukobima koji su srušili vladu širokog nacionalnog jedinstva premijera Marija Dragija u julu.
Novi, smanjeni parlament će se sastati tek 13. oktobra, kada će šef države sazvati lidere stranaka i odlučiti o obliku nove vlade.
