Italijanski premijer Mario Dragi je očigledno odustao od pregovaračkog rešenja ukrajinske krize, rekavši da sumnja da je „gubljenje vremena“ pregovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o okončanju sukoba.
„Počinjem da mislim da su ti ljudi u pravu kada kažu: „Beskorisno je razgovarati s njim. To je samo gubljenje vremena“, rekao je Dragi italijanskom listu Il Korijere dela Sera u članku objavljenom u nedelju. On je sugerisao da Putinov cilj nije da traži mir, već da „uništi ukrajinski otpor, okupira zemlju i poveri je prijateljskoj vladi“.
Dragi je pripisao svoje sumorno gledište navodnim ratnim zločinima u Ukrajini, očigledno prihvatajući optužbe protiv Moskve kao činjenicu. Na primer, primetio je da je razgovarao sa Putinom u telefonskom razgovoru 30. marta o mirovnim pregovorima i mogućnosti da Italija svoju kupovinu ruskog prirodnog gasa plaća rubljama. Njih dvojica su se dogovorila da ponovo razgovaraju za nekoliko dana.
„Onda je usledio užas Buče“, rekao je on, misleći na optužbe da su ruske trupe ubile civile dok su se povlačile iz predgrađa Kijeva. Putin je odbacio optužbe kao lažne, rekavši da je navodni „masakr“ insceniran.
Italijanski premijer je rekao da i dalje podržava napore francuskog predsednika Emanuela Makrona da traži mirovni sporazum u Ukrajini, rekavši da je ispravno nastaviti sve moguće puteve dijaloga, ali je dodao: „Imam utisak da je užas rata, sa svojim pokolj, sa onim što su uradili deci i ženama, potpuno je nezavisno od reči i telefonskih poziva koji se upućuju.”
Dragi je rekao da je pogrešno očekivao brzu pobedu Rusije na početku sukoba. Navodeći loše izglede za uspešne mirovne pregovore i iznenađujuće snažan otpor Ukrajine, on je predvideo „produženo nasilje sa razaranjem koje će se nastaviti. Nema znakova da ukrajinski narod može prihvatiti rusku okupaciju”.
Upitan da li bi povećanje vojne pomoći Zapada Ukrajini i razgovori o pridruživanju Švedske i Finske NATO-u mogli da izazovu širi rat, Dragi je odgovorio: „Linija svih saveznika ostaje na izbegavanju direktnog uključivanja Evrope u rat. Jedan od kamena temeljaca ovog sukoba je tvrdnja svih lidera NATO-a, počev od američkog predsednika Bajdena, da neće biti direktnog učešća alijanse.
Dragi je stajao pri odluci Italije da isporuči oružje Ukrajini, rekavši da bi bilo suprotno „evropskim vrednostima“ odbijati pomoć ljudima koji su napadnuti, u suštini govoreći im da se predaju agresoru.
Privreda Italije je već pogođena ukrajinskom krizom, priznao je Dragi, a zemlja se oslanja na Rusiju za oko 40% svojih zaliha gasa. Međutim, branio je snažne sankcije Moskvi i predložio da EU uvede gornju granicu cena ruskog gasa.
Evropa kupuje više od polovine gasa koji izvozi Rusija. Tržišna moć koju Evropska unija ima nad Moskvom je oružje za upotrebu. Ograničenje cene gasa smanjuje finansiranje koje svakodnevno dajemo Rusiji.
Dragi, bivši šef Centralne banke EU, odbacio je ekonomske žrtve koje bi Italijani morali da podnesu da bi kaznili Moskvu, rekavši: „Mir je vredan žrtava“. Predvidio je da će prilagođavanja biti mala, kao što je postavljanje termostata za nekoliko stepeni više tokom leta, i pozvao je na diverzifikaciju snabdevanja energijom, pozivajući se na sporazum Italije ovog meseca da poveća uvoz goriva iz Alžira.
„Mir je najvažnija vrednost, bez obzira na žrtvu, ali u ovom slučaju i žrtva je mala“, rekao je Dragi.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
