Italija obeležava 80. godišnjicu masakra iz Drugog svetskog rata u Rimu koncertom u čast mrtvih

Italija obeležava 80. godišnjicu masakra iz Drugog svetskog rata u Rimu koncertom u čast mrtvih

Italija je u nedelju obeležila 80. godišnjicu jednog od najstrašnijih masakra u Drugom svetskom ratu u Italiji pod nemačkom okupacijom, svečanim komemoracijama i izvođenjem simfonije u čast mrtvih.

Rikardo Muti je dirigovao italijanskom premijerom Devete simfonije Vilijama Šumana, podnaslovom „Le Fosse Ardeatine“, koju je jevrejski kompozitor rođen u Njujorku napisao 1968. nakon posete Ardeatinskim pećinama u Rimu.

Tamo je 24. marta 1944. streljano 335 ljudi kao odmazdu za napad partizana koji su ubili 33 nacistička vojnika na ulici u Rimu.

U intervjuu uoči nastupa, Muti je rekao da je Šuman bio potpuno oduševljen iskustvom posete pećinama i rekao da je sada posebno prikladno da se simfonija konačno donese u Italiju.

„Ovo je tragična priča koju mladi ljudi moraju da znaju, posebno u današnjem svetu gde svaki dan čitamo o takvim tragičnim događajima“, rekao je Muti za Asošijeted pres. „Ovaj krik bola koji dolazi iz partiture ‘Le Fosse Ardeatine’, mislim da može biti poziv za buđenje, baš kao što se u određenom trenutku u partituri pojavljuje pogrebno zvono.

Muti je predvodio Čikaški simfonijski orkestar u izvođenju simfonije 2019. godine, u znak sećanja na 75. godišnjicu masakra. U nedelju, na 80. godišnjicu, predvodio je Omladinski orkestar Luiđija Kerubinija, koji je osnovao i kojim rukovodi, zajedno sa muzičarima iz orkestra karabinjera u rimskoj dvorani Parco della Musica.

Na drugim komemoracijama povodom 80. godišnjice masakra, premijerka Đorđa Meloni objavila je u nedelju belešku u kojoj je rekla da je neophodno zapamtiti ono što je nazvala „jednom od najdubljih i najbolnijih rana nanetih našoj nacionalnoj zajednici“.

Predsednik Serđo Matarela je u petak posetio samu lokaciju, koja je sada pretvorena u spomenik u čast 335 mrtvih. Grobnice nose imena, au nekim slučajevima i fotografije žrtava.

U beleškama koje su pratile originalni snimak simfonije, kompozitor Vilijam Šuman je rekao da komad ne pokušava da prikaže događaje iz 1944. Ali Šuman, koji je umro 1992, rekao je da su njegova tri dela „direktno povezana sa emocijama koje izazivaju“ njegova poseta mestu, uključujući njegova razmišljanja o „obećanim i pobačenim životima mučenika“.