Broj dana u godini koji su istovremeno izuzetno topli, suvi i imaju visok rizik od požara čak se utrostručio od 1970. godine u nekim delovima Južne Amerike.
Južna Amerika se zagreva sličnom brzinom od globalnog proseka. Međutim, neki regioni potkontinenta su više izloženi riziku od istovremene pojave više klimatskih ekstrema. Ovi složeni ekstremi mogu imati pojačan uticaj na ekosisteme, ekonomiju i zdravlje ljudi.
Raul Kordero i njegove kolege izračunali su broj dana u godini u kojima je svaka ćelija mreže veličine 30 puta 30 km na južnoameričkom kontinentu doživela istovremene vruće, suve i zapaljive ekstreme između 1971-2022. Rezultati su objavljeni u Communications Earth & Environment.
Ekstremi za svako stanje su izračunati na osnovu dnevnih rekorda maksimalne temperature, 30-dnevnih proseka padavina i dnevnih zapisa o indeksu vremena požara. Autori su otkrili da se učestalost ovih istovremenih ekstrema povećala na čitavom kontinentu.
Bilo je posebno velikih porasta – sa manje od 20 do čak 70 dana godišnje – oko granice Venecuele i Kolumbije, u severnoj Amazoniji i na severu basena Rio de la Plate u centralnoj Južnoj Americi. Autori su takođe otkrili da je došlo do povećanja varijabilnosti ovih istovremenih događaja iz godine u godinu u poslednjih pet decenija.
Autori su dodatno otkrili da je verovatnoća pojave složenih uslova na regionalnoj osnovi bila pod uticajem El Ninjo-južne oscilacije. Tokom tople faze El Ninja, rizik od požara se povećao u regionu severne Amazonije, dok je hladnija faza La Ninja dovela do povećanog rizika od požara u centralnoj Južnoj Americi.
Autori upozoravaju da povećana aktivnost požara i suvi ekstremi predstavljaju opasnost za javno zdravlje i mogu uzrokovati dalje zagrijavanje kroz ispuštanje crnog ugljenika u atmosferu.
Oni takođe naglašavaju da ovi ekstremni događaji nesrazmerno utiču na ranjivo ruralno i starosedelačko stanovništvo i sugerišu da kreatori politike u regionu treba da imaju veći fokus na ublažavanju ovih ekstrema.
