Brzi razvoj veštačke inteligencije — i nedavna previranja u industrijskoj moćnoj kompaniji OpenAI — skrenuli su novu pažnju na ključno središte etičkih istraživanja vezanih za tehnologiju u Montrealu, koje vodi kanadski „kum veštačke inteligencije“ Joshua Bengio.
Bengio — koji je 2018. podelio sa Džefrijem Hintonom i Janom Lekunom Turingovu nagradu za njihov rad na dubokom učenju — kaže da je zabrinut zbog toga što će tehnologija preskočiti ljudsku inteligenciju i sposobnosti u ne tako dalekoj budućnosti.
Govoreći za AFP u svom domu u Montrealu, profesor je upozorio da se razvoj veštačke inteligencije kreće vrtoglavom brzinom i rizikuje da „stvori novu vrstu sposobnu da donosi odluke koje štete ili čak ugrožavaju ljude“.
Nedavno otpuštanje OpenAI-ja, a zatim ponovno zapošljavanje nekoliko dana kasnije izvršnog direktora Sema Altmana—koji je optužen da je umanjio rizike u svom nastojanju da unapredi svoj ChatGPT bot—ilustruje neka od previranja u startap sektoru i žestoku konkurenciju u trci za komercijalizaciju generativnog AI.
Bengio je već neko vreme upozoravao da se kompanije kreću prebrzo bez zaštitnih ograda, „potencijalno na račun javnosti“.
Neophodno je, rekao je, imati „pravila koja će se pridržavati sve kompanije“.
Na prvom svetskom samitu o veštačkoj inteligenciji u Britaniji početkom novembra, Bengio je dobio zadatak da predvodi tim za izradu inauguracionog izveštaja o bezbednosti veštačke inteligencije.
Cilj je da se postave prioriteti za informisanje budućeg rada na bezbednosti najsavremenije tehnologije.
Poznati akademik veštačke inteligencije okupio je „kritičnu masu istraživača veštačke inteligencije“ (1.000+) preko svog istraživačkog instituta Mila, koji se nalazi u nekadašnjem radničkom kvartu Montreala.
Njegovi susedi uključuju istraživačke ustanove AI američkih tehnoloških giganata Microsoft, Meta, IBM i Google.
„Ova koncentracija stručnjaka za veštačku inteligenciju, koja je veća nego bilo gde drugde na svetu“, je ono što je privuklo Gugl, kaže Hugo Larošel, naučni direktor AI podružnice giganta iz Silicijumske doline Deepmind.
Rano su ovi istraživači počeli da razmišljaju o budućnosti veštačke inteligencije, a konsultacije sa javnošću i istraživačima iz svih disciplina dovele su 2018. do globalne povelje o veštačkoj inteligenciji pod nazivom Montrealska deklaracija za odgovoran razvoj veštačke inteligencije.
„Rano smo znali da naučna zajednica treba da razmisli o integraciji veštačke inteligencije u društvo“, objasnio je Gijom Mako, potpredsednik OBVIA, međunarodne opservatorije koja proučava društvene uticaje veštačke inteligencije.
Njegovih 220 istraživača savetuje vladine politike i podiže svest javnosti o mogućim pozitivnim efektima i negativnim uticajima ove najsavremenije tehnologije.
Umetnici takođe igraju ulogu u „demistifikaciji veštačke inteligencije“, kaže Sandra Rodrigez, koja svoje vreme deli stvarajući umetnost u Montrealu i predajući digitalne medije na prestižnom Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT) u Sjedinjenim Državama.
Ona je za AFP pokazala svoju najnoviju umetničku instalaciju.
Ulazeći u futuristički svet koji oduzima dah preko slušalica virtuelne realnosti (VR), javnost može da razgovara sa botom inspirisanim američkim lingvistom Noamom Čomskim.
Glasovni i tekstualni odgovori na upite se pojavljuju istovremeno. Dodirom prsta iskaču liste alternativnih odgovora koje AI razmatra sa pripadajućim procentualnim gradijentom.
„Brzo shvatite da je to zapravo samo algoritam“, rekao je Rodrigez.
„Montreal je fantastično igralište“ za istraživanje potencijala i granica veštačke inteligencije, kao i za „raspravu o (povezanim) etičkim i društvenim pitanjima“, rekla je ona za AFP.
Prema Rodrigezovim rečima, umetnost postaje „neophodna više nego ikad“ da se pozove „šira javnost da postavlja pitanja o pitanjima veštačke inteligencije koja će ih uticati sutra“.
