Eritrejske izbeglice i tražioci azila izveštavaju da su tokom obavezne državne službe doživeli torturu, nehumano ili ponižavajuće postupanje, seksualno i rodno zasnovano nasilje, prisilni rad i zlostavljanje, rekao je nezavisni istražitelj UN za ljudska prava u izveštaj objavljen u ponedeljak, piše AP.
Mohamed Babiker je rekao da Eritreja ima politiku državne službe na neodređeno vreme, uključujući komponentu državne službe i komponentu vojne službe. On je rekao da je ignorisala brojne pozive organa za ljudska prava da se obezbede zakonska ograničenja za trajanje takve usluge i da se zaštite ljudska prava svih učesnika.
Iako Eritreja tvrdi da je njen program nacionalne službe „nepravedno suđen“, Babiker je rekao da i dalje dobija „brojne i kredibilne izveštaje o teškim kršenjima ljudskih prava u kontekstu prinudne nacionalne/vojne službe“.
Prigovor savesti nije dozvoljen u Eritreji, rekao je on, „a dezerteri i oni koji izbegavaju regrutovanje i dalje su bili podvrgnuti proizvoljnom pritvoru u veoma kaznenim uslovima, prisilnom nestanku i mučenju.
Grupe za ljudska prava opisuju Eritreju kao jednu od najrepresivnijih zemalja sveta. Otkako je pre tri decenije stekla nezavisnost od Etiopije, malu naciju sa Roga Afrike predvodi predsednik Isaias Afverki, koji nikada nije održao izbore.
Babiker je rekao da je Afverki odbio da primeni ustav iz 1997. godine i da upravlja zemljom bez vladavine prava i bez ikakve podele ovlašćenja, kontrole ili ravnoteže ili ograničenja svoje moći.
Specijalni istražitelj je rekao da njegovi intervjui sa eritrejskim tražiocima azila i izbeglicama ukazuju na to da je nacionalna služba na neodređeno vreme glavni pokretač ljudi koji napuštaju Eritreju.
„Program nacionalne službe, koji je navodno uspostavljen radi unapređenja nacionalnog razvoja, u praksi podriva razvoj prisiljavajući mlade ljude da napuste zemlju“, rekao je Babiker u izveštaju Generalnoj skupštini UN koji pokriva period od 12 meseci. do 24. aprila.
Izveštaj je prosleđen nekoliko dana nakon što je kulturni festival sa temom Eritreje u predgrađu Stokholma postao nasilan kada je oko hiljadu demonstranata anti-Eritrejske vlade upalo na događaj, a najmanje 52 osobe su povređene, javili su švedski mediji. Švedska je dom desetinama hiljada ljudi eritrejskih korena.
Eritreja je optužena za široko rasprostranjeno kršenje ljudskih prava u susednom etiopskom severnom regionu Tigraj.
Afverki je pokrenuo rat tako što je poslao svoje trupe preko granice da pomognu etiopskim snagama u novembru 2020. nakon višemesečnih političkih tenzija između etiopske nacionalne administracije i Tigrajevih lidera, koji su nekada dominirali vladom. Borbe su okončane prošlog novembra, a broj mrtvih se procenjuje na stotine hiljada.
Prošle godine, istražna komisija UN-a saopštila je da je pronašla dokaze o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti koje su počinile trupe etiopske vlade, borci Tigraja i vojska Eritreje. U martu su SAD saopštile da su utvrdile da su sve strane u brutalnom sukobu počinile ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Između sredine i kraja 2022, Babiker je rekao, on je identifikovao porast prisilnog regrutovanja Eritrejaca „kao i upotrebu sve prinudnije prakse za mobilizaciju stanovništva i prisiljavanje pojedinaca da učestvuju u vojnim akcijama u Etiopiji“.
„Eritrejski regruti su i dalje bili primorani da učestvuju u nacionalnoj/vojnoj službi pod pretnjom stroge kazne za sebe i svoje porodice“, rekao je on.
Babiker je rekao da su svedoci izvestili da je „vlada pribegla deložaciji porodica iz njihovih domova, uključujući decu, trudnice i starije osobe, zaključavala njihove stvari, oduzimala im stoku, pa čak i zatvarala članove porodice. Ovo je ostavilo porodice u bedi, rekao je.
On je rekao da je dobio informaciju da su u drugoj nedelji avgusta 2022. eritrejski vojnici gađali porodice begunaca u sedam sela. Rođaci su navodno „mučeni, iseljeni iz svojih domova i konfiskovani su im poljoprivredna oprema, stoka, žito i povrće“.
