Ionako krhka argentinska ekonomija sada dobija batine od prirode, jer najgora suša u skoro 100 godina desetkuje kritičnu proizvodnju soje, pšenice i kukuruza.
Rod soje i pšenice ove godine je prepolovljen, dok je prinos kukuruza smanjen za više od trećine, prema zvaničnim projekcijama, smanjujući argentinski izvoz u sektoru ključnom za državnu kasu.
Uz inflaciju od skoro 100 odsto na godišnjem nivou i težak dug od 44 milijarde dolara kod Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), suša nije mogla doći u gore vreme za treću najveću ekonomiju Latinske Amerike.
Štaviše, „prava situacija će postati jasna tek kada kombajni uđu u polja“, rekao je agronom Haime Mestre za AFP.
Sa padavinama 50 procenata manjim nego obično, šta god da se ubere verovatno će biti slabijeg kvaliteta.
Dok je prošle nedelje bio u Vašingtonu na sastanku sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, predsednik Alberto Fernandez zamolio je za pomilovanje suočen sa najvećom sušom „od 1929. godine” na sastanku izvršnog odbora MMF-a.
Sjedinjene Države su država sa najviše prava glasa u MMF-u, koji je naknadno najavio isplatu 5,4 milijarde dolara Argentini kao deo svog kreditnog programa.
MMF je, međutim, insistirao na tome da je Argentini potreban „snažniji paket politike… da bi zaštitila stabilnost, rešila probleme i obezbedila ciljeve programa“ u pozadini „sve teže suše, rastuće inflacije (i) slabog pokrića rezervi“.
Ekonomista Rosario berze Tomas Rodriguez Zurro procenjuje da će ukupni gubitak privrede u argentinskoj lošoj sezoni uzgoja žitarica biti oko 20 milijardi dolara – skoro tri procentna poena BDP-a.
U poljoprivrednoj zoni Lime, nekih 100 kilometara (62 milje) severozapadno od glavnog grada Buenos Ajresa, veliki deo ovogodišnjeg roda soje će jednostavno biti ostavljen na polju, dodao je agronom Haime Mestre.
Nizak prinos i loš kvalitet znače da je ekonomski neizvodljivo čak i poslati kombajn.
Soja „nije mogla da se razvije zbog nedostatka vode i visokih temperatura“, rekao je Mestre o suši koja sada traje tri godine.
Soja godišnje doprinosi riznici oko 10 milijardi dolara — glavni generator prihoda za Argentinu, u zagrljaju neobično oštrog vremenskog ciklusa La Nina.
Prema Rosario berzi, sektor soje će imati najnižu proizvodnju u poslednje 23 godine i generisati 7,3 milijarde dolara manje nego 2022.
Mestre je rekao da je vlaga u zemljištu u okolini Lime pala na oko pet odsto – što nije dovoljno za sadnju sledećeg useva pšenice koji mora da uđe u zemlju za samo nekoliko nedelja.
Na njivama su klipovi smeđi i ispucali, zrna kukuruza mala i nepravilna.
To znači da Argentina možda neće ispuniti „izvozne standarde“ sa onim što je u stanju da ubere, rekao je Mestre.
„Ovo nije problem koji će se rešiti ako danas počne da pada kiša“, dodao je on.
„To (takođe) ima veze sa uslovima u zemlji“, rekao je Mestre — ukazujući na nedostatak pristupa kreditima i inflaciju „koja menja troškove svakog dana“.
On je dodao da će najviše osetiti bol u ruralnoj unutrašnjosti zemlje.
Argentina je 2022. zabeležila privredni rast od 5,2 odsto, što je usporavanje u odnosu na 2021. godinu, ali i dalje beleži drugu godinu zaredom ekspanzije, prvi takav dvogodišnji period rasta od 2010-2011.
Inflacija je, međutim, ostala visoka i iznosila je 94,8 odsto, što je sprečilo zemlju da iskoristi prednosti ovog rasta.
Rastuća inflacija znači da većina roba košta duplo više nego u ovo vreme prošle godine i označava povratak skoro trocifrene inflacije po prvi put od ranih 1990-ih.
Pre nedelju dana, Fitch Ratings je snizila ocenu duga Argentine u stranoj valuti na jedan nivo iznad neizvršenih obaveza.
