Islandska vlada je saopštila da bi kitolov mogao da se nastavi u petak uz strože uslove i nadzor, nakon što je odlučila da ne produži privremenu dvomesečnu zabranu uvedenu zbog zabrinutosti za dobrobit životinja.
Island je jedna od samo tri zemlje koje dozvoljavaju komercijalni kitolov, zajedno sa Norveškom i Japanom, uprkos žestokim kritikama ekologa i zaštitnika prava životinja.
„Lov na kitove može se nastaviti sutra… (sa) detaljnim i strožim zahtevima za lovačku opremu i metode lova, kao i pojačanim nadzorom“, navodi se u saopštenju Ministarstva ribarstva AFP-u u četvrtak.
Dobrotvorna organizacija za zaštitu životinja Humano društvo internacionalno nazvala je to „razornom i neobjašnjivom odlukom“.
Island je obustavio lov na kitove 20. juna nakon što je u izveštaju koji je naručila vlada zaključeno da lov nije u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja u zemlji.
Nedavni monitoring islandske Uprave za hranu i veterinarstvo o lovu na kitove peraje, u kojem se koriste eksplozivni harpuni, otkrio je da je ubijanje životinja trajalo predugo na osnovu glavnih ciljeva Zakona o dobrobiti životinja.
Šokantni video snimci koje je emitovala veterinarska uprava pokazali su agoniju kita dok je bio u lovu pet sati.
Radna grupa koja je osnovana u julu i koju čine stručnjaci Uprave za hranu i veterinu i Uprave za ribarstvo zaključila je da je moguće unaprediti metode lova na kitove, saopštilo je ministarstvo.
„Postoji osnova za izmene u načinu lova koje mogu dovesti do smanjenja nepravilnosti tokom lova, a samim tim i poboljšanja aspekta dobrobiti životinja“, saopštilo je ministarstvo u četvrtak.
Ali Humano društvo je odbacilo te zaključke.
„Neobjašnjivo je da je ministarka (Svandis) Svavarsdotir odbacila nedvosmislene naučne dokaze koje je ona sama naručila, pokazujući brutalnost i okrutnost komercijalnog ubijanja kitova“, rekao je izvršni direktor za Evropu Ruud Tombrok.
Zemlja ima samo jednu preostalu kompaniju za lov na kitove, Hvalur, a njena dozvola za lov na kitove ističe 2023. godine.
Druga kompanija je zauvek okačila svoje harpune 2020. godine, rekavši da više nije profitabilna.
Godišnje kvote dozvoljavaju ubijanje 209 kitova perajaca — drugog po dužini morskog sisara posle plavog kita — i 217 malih kitova, jedne od najmanjih vrsta.
Ali ulov je drastično opao poslednjih godina zbog sve manjeg tržišta za meso kitova.
Tombrock iz Humanog društva je rekao da „ne postoji način da se kitovi harpuni na moru naprave bilo šta osim okrutnih i krvavih, i nikakve modifikacije to neće promijeniti“.
„Kitovi se već suočavaju sa bezbroj pretnji u okeanima zbog zagađenja, klimatskih promena, zaplitanja u riblje mreže i udara brodova“, rekao je on.
„Island je imao priliku da učini pravu stvar i odlučio je da to ne učini.
Sezona lova na kitove u zemlji se tradicionalno završava krajem septembra ili početkom oktobra.
Kompanija za lov na kitove Hvalur tek treba da komentariše odluku od četvrtka, ali nepotvrđeni medijski izveštaji na Islandu ranije ove nedelje rekli su da su njeni čamci već bili na moru u potrazi za kitovima perajama u iščekivanju objave od četvrtka.
Protivljenje kitolovu je u porastu na Islandu, a većina se sada zalaže za odustajanje od te prakse.
Istraživanje objavljeno početkom juna pokazalo je da se 51 odsto Islanđana protivi lovu, a 29 odsto za, dok su oni stariji od 60 godina najviše za.
Island je vekovima u velikoj meri zavisio od ribolova i lova na kitove.
Ali u protekle dve decenije, njena turistička industrija, uključujući obilaske za posmatranje kitova, je procvetala — i dva ključna sektora privrede imaju različite interese.
Japan, daleko najveće tržište za meso kitova, nastavio je komercijalni kitolov 2019. nakon tri decenije pauze, drastično smanjivši potrebu za uvozom sa Islanda.
