Irski premijer Leo Varadkar priznao je poraz u subotu pošto su dva ustavna amandmana koja je podržao, a koja bi proširila definiciju porodice i uklonila jezik o ulozi žene u kući, bila usmerena ka odbijanju.
Varadkar, koji je podstakao glasanje da se rodna ravnopravnost unese u ustav uklanjanjem „veoma staromodnog jezika“ i pokušao da prepozna realnost modernog porodičnog života, rekao je da su birači dali „dva udarca“ vladi.
„Jasno je da smo pogrešili“, rekao je. „Iako je stara poslovica da uspeh ima mnogo očeva, a neuspeh je siroče, mislim da kada izgubite sa ovakvom razlikom, ima mnogo ljudi koji su ovo pogrešili, a ja sam svakako jedan od njih.
Protivnici su tvrdili da su amandmani loše formulisani, a glasači su rekli da su zbunjeni izborima za koje su se neki plašili da će dovesti do neželjenih posledica.
Referendum se posmatrao kao deo evolucije Irske od konzervativne, pretežno rimokatoličke zemlje u kojoj su razvodi i abortusi bili nezakoniti, do sve raznovrsnijeg i socijalno liberalnijeg društva. Procenat stanovnika koji su katolici pao je sa 94,9% u 1961. na 69% u 2022, prema Centralnom zavodu za statistiku.
Društvena transformacija se ogleda u nizu izmena irskog ustava, koji datira iz 1937. godine, iako ta zemlja nije bila formalno poznata kao Republika Irska sve do 1949. Irski glasači su legalizovali razvod na referendumu 1995. godine, podržavši istopolne brak na glasanju 2015. i ukinuo zabranu abortusa 2018. godine.
Prvo pitanje se odnosilo na deo ustava koji obavezuje na zaštitu porodice kao primarne jedinice društva. Od birača je zatraženo da uklone referencu na brak kao osnovu „na kojoj se zasniva porodica“ i zameni je klauzulom u kojoj se kaže da se porodice mogu zasnivati „na braku ili na drugim trajnim vezama“. Da je usvojen, to bi bio 39. amandman ustava.
Predloženi 40. amandman bi uklonio referencu da mesto žene u domu nudi opšte dobro koje ne može da obezbedi država i izbrisao izjavu da majke ne bi trebalo da budu obavezne da rade iz ekonomske nužde ako to zanemarili bi svoje obaveze kod kuće. Dodala bi klauzulu koja kaže da će država nastojati da podrži „pružanje brige od strane članova porodice jedni drugima“.
U Kraljevskom dablinskom društvu (RDS), u Dablinu, u subotu, 9. marta 2024. godine, nastavlja se brojanje za dvostruki referendum o promeni Ustava o porodici i brizi. Glasački listići se prebrojavaju za dva irska ustavna amandmana koji bi proširili definiciju porodice i ukloni govor o ulozi žene u kući. (Damien Storan/PA preko AP)
Siobhan Mullalli, profesor prava i direktor Irskog centra za ljudska prava na Univerzitetu u Galvaiu, rekla je da je bilo pokroviteljsko da Varadkar zakaže glasanje na Međunarodni dan žena misleći da će ljudi iskoristiti priliku da udare jezik o ženama u kuća. Takozvani amandman o brizi nije bio tako jednostavan.
Dok birači podržavaju uklanjanje zastarele predstave o mestu žene u kući, oni su takođe želeli novi jezik koji priznaje državnu podršku porodičnoj brizi koju pružaju oni koji nisu u srodstvu, rekla je ona. Neki zagovornici prava osoba sa invaliditetom i socijalne pravde usprotivili su se toj meri jer je u tom pogledu bila previše restriktivna.
„To je bila veoma propuštena prilika“, rekao je Mullalli. „Većina ljudi sigurno želi da se taj seksistički jezik ukloni iz ustava. Godinama su se pozivali na to i toliko je trebalo da se o tome održi referendum. Ali oni su predložili da se to zameni ovom veoma ograničenom, slabom odredbom o nezi.“
Varadkar je rekao da njegov tabor nije ubedio ljude u potrebu za glasanjem – bez obzira na to kako su pitanja formulisana. Pristalice amandmana i protivnici kažu da vlada nije uspela da objasni zašto je promena neophodna ili da je pokrenula snažnu kampanju.
„Vlada je pogrešno procenila raspoloženje biračkog tela i iznela im predloge koje nisu objasnili i predloge koji bi mogli da imaju ozbiljne posledice“, rekao je senator Majkl Mekdauel, nezavisni koji se protivio obema merama, za irsku RTE.
Liderka Laburističke partije Ivana Bačik izjavila je za RTE da podržava te mere, uprkos zabrinutosti zbog njihovog teksta, ali je rekla da je vlada vodila slabu kampanju.
Debata je bila manje opterećena od argumenata oko abortusa i gej brakova. Sve glavne političke stranke Irske podržale su promene, uključujući centrističke vladine koalicione partnere Fijanu Fajl i Fajn Gael i najveću opozicionu stranku Šin Fejn.
Jedna politička partija koja je pozvala na glasove „ne“ bila je Aontu, tradicionalistička grupa koja se odvojila od Šin Fejna zbog podrške veće stranke za legalni abortus. Lider Aontua Peadar Toibin rekao je da je formulacija vlade toliko nejasna da će dovesti do pravnih sporova i da većina ljudi „ne zna šta je značenje trajne veze“.
Istraživanja javnog mnjenja sugerisala su podršku strani „za“ na oba glasanja, ali su mnogi glasači u petak rekli da smatraju da je to pitanje previše zbunjujuće ili složeno da bi se promenio ustav.
„Bilo je previše žurno“, rekla je Una Ui Dhuinn, medicinska sestra iz Dablina. „Nismo imali dovoljno vremena da razmislimo o tome i pročitamo. Zato sam osećao, da budem na sigurnoj strani, „ne, ne“ – nema promene.
Caoimhe Doile, student doktorskih studija, rekla je da je glasala za promenu definicije porodice, ali ne za amandman o brizi jer „mislim da to nije bilo dobro objašnjeno.
„Postoji zabrinutost da oni skidaju teret sa države da brine o porodicama“, rekla je ona.
