Iranski predsednik Ebrahim Raisi, tvrdolinijaški štićenik vrhovnog lidera zemlje koji je pomogao u nadgledanju masovnih pogubljenja hiljada 1988. i kasnije vodio zemlju dok je obogaćivala uranijum blizu nivoa naoružanja i lansirala u velikom napadu dronova i raketa na Izrael. Imao je 63 godine.
Raisijeva iznenadna smrt, zajedno sa iranskim ministrom spoljnih poslova i drugim zvaničnicima u nesreći helikoptera u nedelju na severozapadu Irana, usledila je u trenutku kada se Iran bori sa unutrašnjim neslaganjem i njegovim odnosima sa svetom. Prvo sveštenik, Raisi je jednom poljubio Kuran, islamsku svetu knjigu, pred Ujedinjenim nacijama i govorio je više kao propovednik nego kao državnik kada se obraća svetu.
Raisi, koji je ranije izgubio na predsedničkim izborima od relativno umerenog aktuelnog predsednika Hasana Rohanija 2017. godine, na kraju je došao na vlast četiri godine kasnije u glasanju kojim je pažljivo upravljao vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei da bi oslobodio bilo kog velikog opozicionog kandidata.
Njegov dolazak usledio je nakon što je potpisani nuklearni sporazum Rohanija sa svetskim silama ostao u dronjcima nakon što je tadašnji predsednik Donald Tramp jednostrano povukao Ameriku iz sporazuma, što je pokrenulo godine obnavljanja tenzija između Teherana i Vašingtona.
Ali, govoreći da želi ponovo da se pridruži sporazumu, Raisijeva nova administracija je umesto toga odbila međunarodne inspekcije, delom zbog tekuće kampanje sabotaže koju je Izrael sprovodio za svoj nuklearni program. Pregovori u Beču o obnavljanju sporazuma ostali su u zastoju u prvim mesecima njegove vlade.
„Sankcije su novi način rata SAD sa narodima sveta“, rekao je Raisi Ujedinjenim nacijama u septembru 2021.
Dodao je: „Politika ’maksimalnog ugnjetavanja‘ još uvek traje. Ne želimo ništa više od onoga što nam je po pravu.”
Masovni protesti zahvatili su zemlju 2022. godine nakon smrti Mahse Amini, žene koja je bila privedena jer navodno nije nosila hidžab ili maramu, po želji vlasti. Višemesečni bezbednosni udar koji je usledio posle demonstracija ubio je više od 500 ljudi, a više od 22.000 je privedeno.
U martu je istražna komisija Ujedinjenih nacija otkrila da je Iran odgovoran za „fizičko nasilje“ koje je dovelo do Aminijeve smrti.
Zatim je usledio rat između Izraela i Hamasa 2023. godine, u kome su milicije koje podržava Iran ciljale na Izrael. Teheran je sam pokrenuo vanredni napad na Izrael u aprilu, u kojem su ispaljene stotine dronova, krstarećih projektila i balističkih projektila. Izrael, SAD i njihovi saveznici su oborili projektile, ali je to pokazalo koliko je ključao višegodišnji rat u senci između Irana i Izraela.
Hamnei je imenovao Raisija, bivšeg iranskog državnog tužioca, 2016. da vodi dobrotvornu fondaciju Imam Reza, koja upravlja konglomeratom preduzeća i zadužbina u Iranu. To je jedna od mnogih bonijada, ili dobrotvornih fondacija, koje su podstaknute donacijama ili imovinom zaplenjenom nakon iranske Islamske revolucije 1979. godine.
Ove fondacije ne nude javno računovodstvo o svojoj potrošnji i odgovaraju samo iranskom vrhovnom vođi. Dobrotvorna organizacija Imam Reza, poznata kao „Astan-e Kuds-e Razavi“ na farsiju, veruje se da je jedna od najvećih. Analitičari procenjuju njegovu vrednost na desetine milijardi dolara jer poseduje skoro polovinu zemlje u Mešhadu, drugom po veličini gradu u Iranu.
Prilikom Raisijevog imenovanja u fondaciju, Hamnei ga je nazvao „osobom od poverenja sa iskustvom visokog profila“. To je dovelo do spekulacija analitičara da bi Hamnei mogao da priprema Raisija kao mogućeg kandidata za trećeg vrhovnog lidera Irana, šiitskog sveštenika koji ima poslednju reč o svim državnim pitanjima i služi kao vrhovni komandant zemlje.
Iako je Raisi izgubio svoju kampanju 2017. godine, ipak je dobio skoro 16 miliona glasova. Hamnei ga je postavio za šefa međunarodno kritikovanog pravosuđa Irana, dugo poznatog po suđenjima iza zatvorenih vrata aktivistima za ljudska prava i onima koji imaju veze sa Zapadom. Američko ministarstvo finansija je 2019. sankcionisalo Raisija „zbog njegovog administrativnog nadzora nad pogubljenjima pojedinaca koji su bili maloletnici u vreme njihovog zločina i mučenja i drugog okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja zatvorenika u Iranu, uključujući amputacije“.
Do 2021. Raisi je postao dominantna figura na izborima nakon što je komisija pod Hamneijem diskvalifikovala kandidate koji su predstavljali najveći izazov njegovom štićeniku. On je osvojio skoro 62% od 28,9 miliona glasova na tom glasanju, što je najniži odziv u procentima u istoriji Islamske Republike. Milioni su ostali kod kuće, a drugi su poništili glasačke listiće.
Raisi je bio prkosan kada su ga na konferenciji za novinare nakon njegovog izbora pitali o pogubljenjima 1988. godine, kada su bila lažna ponovljena suđenja političkim zatvorenicima, militantima i drugima koja su postala poznata kao „komisije za smrt“.
Nakon što je tadašnji iranski vrhovni vođa ajatolah Ruholah Homeini prihvatio prekid vatre uz posredovanje UN-a, članovi iranske opozicione grupe Mudžahedin-e-Khalk, teško naoružani Sadamom Huseinom, upali su preko iranske granice iz Iraka u iznenadnom napadu. Iran je ublažio njihov napad.
Suđenja su počela otprilike u to vreme, a optuženi su zamoljeni da se identifikuju. Oni koji su odgovorili kao „mudžahedini“ poslani su u smrt, dok su drugi ispitivani o njihovoj spremnosti da „raščiste minska polja za vojsku Islamske Republike“, prema izveštaju Amnesti internešenela iz 1990. Međunarodne grupe za ljudska prava procenjuju da je pogubljeno čak 5.000 ljudi. Raisi je služio u komisijama.
„Ponosan sam što sam branilac ljudskih prava i bezbednosti i udobnosti ljudi kao tužilac gde god da sam bio“, rekao je Raisi.
Rođen u Mešhadu 14. decembra 1960. godine, Raisi je rođen u porodici koja vodi poreklo od islamskog proroka Muhameda, obeleženog crnim turbanom koji će kasnije nositi. Njegov otac je umro kada je imao 5 godina. Otišao je u bogosloviju u šiitskom svetom gradu Komu i kasnije bi sebe opisao kao ajatolaha, visokog šiitskog sveštenika.
Iza njega su ostala supruga i dve ćerke.
