Šest predsedničkih kandidata razgovaralo je u ponedeljak o ekonomskim problemima Irana u četvorosatnoj debati uživo na državnoj televiziji, uoči predsedničkih izbora 28. juna nakon pada helikoptera prošlog meseca u kojem su poginuli predsednik Ebrahim Raisi i još sedam drugih.
Bila je to prva od pet debata planiranih u 10 dana pre glasanja u skraćenoj kampanji za zamenu Raisija, tvrdokornog štićenika vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija koji je nekada bio mogući naslednik 85-godišnjeg sveštenika.
Kandidati su trebali da razgovaraju o svojim predlozima i planovima za rastuću ekonomiju Irana, koji se bori pod sankcijama Sjedinjenih Država i drugih zapadnih zemalja.
Svi su obećali da će pokušati da ukinu sankcije i uvedu reforme, ali niko nije ponudio detalje. Kandidati su takođe razgovarali o inflaciji, budžetskom deficitu, iranskom stambenom problemu i načinima borbe protiv korupcije.
Izbori 28. juna dolaze u vreme pojačanih tenzija između Irana i Zapada zbog nuklearnog programa Teherana koji brzo napreduje, njegovog naoružavanja Rusije u ratu te zemlje protiv Ukrajine i širokog suzbijanja neslaganja.
U međuvremenu, iranska podrška milicijskim snagama širom Bliskog istoka sve je više u centru pažnje dok jemenski pobunjenici Huti koji podržavaju Iran napadaju brodove u Crvenom moru zbog rata između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze.
Preko 50 zemalja izlazi na izbore 2024. godine
Pet kandidata su tvrdolinijaši, dok je šesti kandidat, poslanik Masud Pezeškijan, 69, kardiohirurg koji ima podršku nekih pro-reformatora.
Najistaknutiji kandidat ostaje Mohammad Bagher Kalibaf, 62, bivši gradonačelnik Teherana sa bliskim vezama sa paravojnom Revolucionarnom gardom zemlje. Međutim, mnogi se sećaju da je Kalibaf, kao bivši general Garde, bio deo nasilnog obračuna sa studentima iranskih univerziteta 1999. On je takođe, navodno, naredio da se 2003. upotrebi vatra iz vatrenog oružja protiv studenata dok je bio šef policije u zemlji.
Među onima koji se kandiduju za predsednika su i potpredsednik Irana Amir Hosein Kazizade Hašemi (53) i aktuelni gradonačelnik Teherana Ali Reza Zakani (58). 64, prethodni ministar unutrašnjih poslova pod bivšim relativno umerenim predsednikom Hasanom Rohanijem, takođe su u trci.
Kalibaf je obećao da će biti „jak“ predsednik koji će podržavati siromašne, bolje upravljati ekonomijom i nastojati da se uklone sankcije diplomatskim putem.
Pezeškijan je rekao da su sankcije „katastrofa” i takođe je lobirao za manje ograničenja na internetu. Iran je dugo blokirao Fejsbuk, Ks, Instagram, Telegram i druge velike društvene medijske platforme i sisteme za razmenu poruka, uglavnom zbog bezbednosnih razloga
Svi kandidati su se obavezali da će ojačati valutu zemlje, rijal, koja je pala na 580.000 u odnosu na dolar. Rijal je bio 32.000 za dolar kada su Iran i svetske sile 2015. godine postigli dogovor sa svetskim silama o ograničavanju nuklearnog programa Teherana u zamenu za ukidanje sankcija.
Šestoro se klonilo teme otrcanog nuklearnog sporazuma. Hamnei ima poslednju reč o svim važnim državnim pitanjima, uključujući nuklearne, spoljne politike, svemirske i vojne programe.
Pro-reformske ličnosti poput bivšeg predsednika Mohameda Hatamija i bivšeg ministra inostranih poslova Mohameda Džavada Zarifa, koji su pregovarali o nuklearnom sporazumu iz 2015. godine, podržale su Pezeškijana, iako su glasovi u njegovu korist u njegovoj parlamentarnoj izbornoj jedinici u severozapadnom gradu Tabrizu opali sa 36% na 24% glasova na izborima u proteklih osam godina.
Raisi je pobedio na predsedničkim izborima u Iranu 2021. u glasanju na kojem je zabeležen najmanji odziv u istoriji Islamske Republike.
