Iran je u subotu započeo izgradnju nove nuklearne elektrane na jugozapadu zemlje, objavila je iranska državna televizija, usred tenzija sa SAD zbog sveobuhvatnih sankcija uvedenih nakon što se Vašington povukao iz nuklearnog sporazuma Islamske Republike sa svetskim silama.
Ovo saopštenje dolazi i pošto je Iran potresen antivladinim protestima širom zemlje koji su počeli nakon smrti mlade žene u policijskom pritvoru i doveli u pitanje teokratsku vladu zemlje.
Novo postrojenje od 300 megavata, poznato kao Karun, biće potrebno osam godina da se izgradi i koštaće oko 2 milijarde dolara, izvestila je državna televizijska i radio agencija zemlje. Fabrika će se nalaziti u iranskoj naftom bogatoj provinciji Khuzestan, u blizini njene zapadne granice sa Irakom, navodi se u saopštenju.
Ceremoniji inauguracije gradilišta prisustvovao je Mohamed Eslami, šef iranske civilne organizacije za atomsku energiju, koji je prvi predstavio planove za izgradnju Karuna u aprilu.
Iran ima jednu nuklearnu elektranu u svojoj južnoj luci Bušer koja je pokrenuta 2011. uz pomoć Rusije, ali i nekoliko podzemnih nuklearnih objekata.
Najava izgradnje Karoona usledila je manje od dve nedelje nakon što je Iran objavio da je počeo da proizvodi obogaćeni uranijum čistoće od 60 odsto u podzemnom nuklearnom postrojenju Fordo u zemlji. Ovaj potez se smatra značajnim dodatkom nuklearnom programu zemlje.
Obogaćivanje do 60% čistoće je jedan kratak, tehnički korak udaljen od nivoa oružja od 90%. Stručnjaci za neproliferaciju upozoravali su poslednjih meseci da Iran sada ima dovoljno 60% obogaćenog uranijuma da se ponovo preradi u gorivo za najmanje jednu nuklearnu bombu.
Taj potez su osudile Nemačka, Francuska i Britanija, tri zapadnoevropske zemlje koje su ostale u iranskom nuklearnom sporazumu. Nedavni pokušaji da se oživi iranski nuklearni sporazum iz 2015. godine, koji je ublažio sankcije Iranu u zamenu za ograničavanje njegovog nuklearnog programa, zastali su.
Od septembra, Iran je uznemiren protestima širom zemlje koji su označili jedan od najvećih izazova njegovoj teokratiji od haotičnih godina nakon Islamske revolucije 1979. godine. Protesti su pokrenuti kada je Mahsa Amini (22) umrla u pritvoru 16. septembra, tri dana nakon što ju je uhapsila iranska policija za moral zbog kršenja strogih pravila oblačenja žena u Islamskoj Republici. Iranska vlada insistira na tome da Amini nije maltretirana, ali njena porodica kaže da je njeno telo pokazalo modrice i druge znakove premlaćivanja nakon što je privedena
U saopštenju koje je u subotu objavila iranska državna novinska agencija IRNA, Savet za nacionalnu bezbednost zemlje objavio je da je oko 200 ljudi ubijeno tokom protesta, što je prva zvanična reč tela o žrtvama. Prošle sedmice, iranski general Amir Ali Hadžizadeh izbrojao je više od 300 mrtvih.
Kontradiktorne putarine su niže od putarine koje su prijavili Aktivisti za ljudska prava u Iranu, američka organizacija koja pomno prati protest od izbijanja epidemije. U svom najnovijem ažuriranju, grupa navodi da je 469 ljudi ubijeno, a 18.210 privedeno u protestima i nasilnom obračunu snaga bezbednosti koji je usledio.
Sjedinjene Države su se jednostrano povukle iz nuklearnog sporazuma — formalno poznatog kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije ili JCPOA — 2018. godine, pod tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom. Ponovo je uveo sankcije Iranu, što je navelo Teheran da počne da odustaje od uslova sporazuma. Iran je dugo poricao da je ikada tražio nuklearno oružje, insistirajući da je njegov nuklearni program miran.
