Iran je prebacio pet iranskih Amerikanaca iz zatvora u kućni pritvor u zamenu za milijarde dolara zamrznutih u Južnoj Koreji, saopštili su u četvrtak američki i iranski zvaničnici, u sporazumu koji dolazi nakon višemesečnih pojačanih tenzija između dve zemlje, piše AP.
Iranski zvaničnici Ujedinjenih nacija potvrdili su uslove za Asošiejted pres, rekavši da transfer zatvorenika „označava značajan početni korak u primeni ovog sporazuma“.
Iran je takođe priznao da je sporazum uključivao 6 do 7 milijardi dolara koji su zamrznuti kao rezultat sankcija. Misija UN je saopštila da će novac biti prebačen u Katar pre nego što bude poslat Iranu ako sporazum prođe.
Konačni transfer novca — i konačno oslobađanje petorice pritvorenika — očekuje se u narednih mesec dana zbog komplikovane prirode finansijskih transakcija, rekli su zvaničnici.
Dogovor se odvijao usred velikog američkog vojnog nagomilavanja u Persijskom zalivu, uz mogućnost da se američke trupe ukrcaju i čuvaju komercijalne brodove u Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi 20% svih pošiljki nafte.
Sporazum će otvoriti administraciju američkog predsednika Džoa Bajdena za nove kritike republikanaca i drugih da pomaže u jačanju iranske ekonomije u trenutku kada Iran predstavlja rastuću pretnju američkim trupama i bliskoistočnim saveznicima.
Advokat sa sedištem u SAD Džared Genser, koji zastupa jednog od zatvorenika, rekao je da će njih petorica verovatno biti zadržani u hotelu pod stražom.
„Iako se nadam da će ovo biti prvi korak ka njihovom konačnom izdanju, ovo je u najboljem slučaju početak kraja i ništa više. Ali jednostavno nema garancija o tome šta se dešava odavde“, rekao je Genser.
Neda Šargi, čiji je brat Emad Šargi među zatvorenicima, rekla je da njena porodica „ima veru u posao koji su predsednik Bajden i vladini zvaničnici preduzeli da vrate naše porodice kući“, rekla je ona u saopštenju.
Adrijen Votson, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće, opisala je pregovore za oslobađanje kao „u toku“ i delikatne.
„Iako je ovo ohrabrujući korak, ovi građani SAD… nikada nisu trebali biti pritvoreni“, rekla je ona u izjavi.
Portparol Stejt departmenta Metju Miler rekao je da Amerikancima „mora biti dozvoljeno da napuste Iran i ponovo se ujedine sa svojim najmilijima što je pre moguće“.
Ostaje nejasno koliko iranskih Amerikanaca drži Teheran, koji ne priznaje dvojno državljanstvo.
Trojica zatvorenika identifikovana su kao Siamak Namazi, koji je priveden 2015. i kasnije osuđen na 10 godina zatvora zbog optužbi za špijunažu koje su kritikovale međunarodne zajednice; Šargi, rizični kapitalista osuđen na 10 godina; i Morad Tahbaz, britansko-američki zaštitnik prirode iranskog porekla koji je uhapšen 2018. i takođe je osuđen na 10 godina zatvora.
Četvrti i peti zatvorenici nisu imenovani.
Iran je u međuvremenu rekao da traži oslobađanje iranskih zatvorenika koji se drže u SAD.
Američki zvaničnici odbili su da komentarišu ko ili koliko iranskih zatvorenika bi moglo biti oslobođeno u konačnom sporazumu. Međutim, iranski mediji su u prošlosti identifikovali nekoliko zatvorenika sa slučajevima povezanim sa kršenjem američkih zakona o izvozu i ograničenjima poslovanja sa Iranom.
Navodna kršenja uključuju transfer novca preko Venecuele i prodaju opreme dvostruke namene za koju SAD navode da bi se mogla koristiti u iranskim vojnim i nuklearnim programima. Iran obogaćuje uranijum i pravi ga zalihe kao deo svog naprednog nuklearnog programa.
Dogovor zavisi od zamrznute imovine u Južnoj Koreji. Teheran je već zaplenio južnokorejski naftni tanker usred spora i zapretio daljom odmazdom ovog meseca.
„Definitivno Iran neće ćutati, a mi imamo mnogo opcija koje bi mogle da naškode Korejcima i sigurno ćemo ih iskoristiti“, rekao je Fadahosein Maleki, član iranskog parlamenta koji sedi u njegovom uticajnom odboru za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku.
Iran i SAD imaju istoriju razmene zatvorenika još od preuzimanja američke ambasade 1979. i krize sa taocima nakon Islamske revolucije. Najnovija velika razmena između dve zemlje dogodila se 2016. godine, kada je Iran postigao dogovor sa svetskim silama da ograniči svoj nuklearni program u zamenu za ublažavanje sankcija.
Četiri američka zarobljenika, uključujući novinara Vašington posta Džejsona Rezajana, odletela su kući iz Irana, a nekoliko Iranaca u Sjedinjenim Državama izborilo je slobodu. Istog dana, Obamina administracija je prevezla 400 miliona dolara u gotovini u Teheran.
Iran je dobio međunarodne kritike zbog ciljanja dvojnih državljana usred tenzija sa širim svetom. Panel Ujedinjenih nacija opisao je „nastajući obrazac koji uključuje proizvoljno lišavanje slobode dvojnih državljana“. Zapad optužuje Iran da koristi strane zatvorenike kao pare za pregovaranje, što Teheran odbacuje.
Pregovori o velikoj razmeni zarobljenika posustali su nakon što je predsednik Donald Tramp jednostrano povukao Ameriku iz nuklearnog sporazuma 2018. Od sledeće godine, niz napada i zaplene brodova koji se pripisuju Iranu podigli su tenzije.
Predsednik Džo Bajden stupio je na dužnost sa nadom da će ponovo pokrenuti sporazum, ali su diplomatski pregovori o sporazumu zaustavljeni godinu dana. Bajden će se suočiti sa reizborom u novembru 2024, potencijalno protiv Trampa.
Oni u SAD koji su dugo kritikovali diplomatiju sa Iranom odmah su počeli da dovode u pitanje sporazum.
Iako ništa od novca zamrznutog u Južnoj Koreji neće ući u američki finansijski sistem na putu do računa u Kataru, objavljivanje se vrši uz američko odobrenje i sigurno će izazvati neodobravanje GOP-a.
„Plaćanje 6 milijardi dolara otkupnine znači da će režim uzeti samo još talaca“, rekao je Mark Dubovic iz vašingtonske Fondacije za odbranu demokratija, koja je predvodila kritike iranskog nuklearnog sporazuma. „Ovo je postalo unosno sredstvo međunarodne iznude za iranskog vrhovnog vođu.
To gomilanje trupa moglo bi da izoluje Bajdena od kritika arapskih zemalja Persijskog zaliva, koje se oslanjaju na američke bezbednosne garancije. SAD takođe pregovaraju sa Saudijskom Arabijom o potencijalnom diplomatskom priznanju Izraela, što bi mogao da uključi dodatne garancije o vojnoj podršci Iranu. To je čak i kada je Rijad postigao detant sa Iranom u martu nakon godina tenzija.
