Dve bombe su eksplodirale i ubile najmanje 95 ljudi u sredu na komemoraciji za istaknutog iranskog generala kojeg su SAD ubile u napadu dronom 2020. godine, saopštili su iranski zvaničnici, dok je Bliski istok i dalje na ivici nad izraelskim rat sa Hamasom u Gazi.
Niko nije odmah preuzeo odgovornost za, čini se, najsmrtonosniji napad militanata na Iran od njegove Islamske revolucije 1979. Iranski lideri obećali su da će kazniti odgovorne za eksplozije, u kojima je ranjeno najmanje 211 ljudi.
Eksplozije su bile u razmaku od nekoliko minuta i potresle su grad Kerman, oko 820 kilometara (510 milja) jugoistočno od glavnog grada Teherana. Druga eksplozija prskala je gelere u vrišteću gomilu koja je bežala od prve eksplozije.
Raniji broj smrtnih slučajeva od 103 smanjen je nakon što su zvaničnici shvatili da su neka imena ponovljena na listi žrtava, rekao je iranski ministar zdravlja Bahram Einollahi za državnu TV. Mnogi od ranjenih su, međutim, bili u kritičnom stanju, tako da bi broj poginulih mogao da poraste.
Skup je obeležio četvrtu godišnjicu ubistva generala Kasema Sulejmanija, šefa elitnih snaga Kuds Revolucionarne garde, u napadu američkih bespilotnih letelica u Iraku. Eksplozije su se dogodile u blizini njegovog grobnog mesta dok su se na događaju okupljali dugi redovi ljudi.
Iranska državna televizija i zvaničnici opisali su napade kao bombaške napade, ne dajući odmah jasne detalje o tome šta se dogodilo. Napadi su uslijedili dan nakon što je zamjenik šefa palestinske militantne grupe Hamas ubijen u izraelskom napadu u Bejrutu.
Prva bomba je eksplodirala u sredu oko 15 časova, a druga je eksplodirala 20 minuta kasnije, rekao je iranski ministar unutrašnjih poslova Ahmad Vahidi za državnu televiziju. Rekao je da je u drugoj eksploziji najviše ljudi poginulo i ranjeno.
Ljudi ostaju pored uništenih automobila nakon eksplozije u Kermanu, Iran, u sredu, 3. januara 2024. (Agencija Tasnim preko AP)
Čini se da slike i video koji se dele na društvenim mrežama odgovaraju nalozima zvaničnika, koji su rekli da se prva eksplozija dogodila oko 700 metara (765 jardi) od Sulejmanijevog groba na groblju mučenika Kerman u blizini parkinga. Masa je zatim pojurila na zapad ulicom Šohada, gde je druga eksplozija pogodila oko 1 kilometar (0,62 milje) od groba.
Militanti često koriste odloženu drugu eksploziju da nanesu više žrtava ciljajući osoblje hitne pomoći koje reaguje na napad.
Iranska državna TV i državna novinska agencija IRNA citirale su zvaničnike hitne pomoći za podatke o žrtvama. Vlasti su saopštile da će četvrtak biti nacionalni dan žalosti.
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei rekao je da će se napadači suočiti sa „oštrom reakcijom“, iako nije imenovao nijednog mogućeg osumnjičenog. Iranski predsednik Ebrahim Raisi je dodao: „Nesumnjivo da će počinioci i vođe ovog kukavnog čina uskoro biti identifikovani i kažnjeni.
Iran ima više neprijatelja koji bi mogli da stoje iza napada, uključujući grupe izgnanika, militantne organizacije i državne aktere.
Dok je Izrael izvršio napade u Iranu zbog svog nuklearnog programa, on je izvršio ciljana ubistva, a ne bombaške napade sa masovnim žrtvama. Portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler rekao je da američki zvaničnici „nemaju razloga“ da veruju da je Izrael umešan u napad na Iran u sredu.
Sunitske ekstremističke grupe, uključujući Islamsku državu, izvele su napade velikih razmera u prošlosti u kojima su ubijeni civili u Iranu sa šiitskom većinom, ali ne i u relativno mirnom Kermanu.
Iran je takođe video masovne proteste poslednjih godina, uključujući i one zbog smrti 22-godišnjeg Mahse Aminija 2022. Zemlja je takođe bila na meti grupa izgnanika u napadima koji datiraju još od previranja oko Islamske revolucije 1979. godine.
Sam Iran je decenijama naoružavao militantne grupe, uključujući Hamas, libansku šiitsku miliciju Hezbolah i jemenske Huti pobunjenike. Dok Izrael vodi svoj razorni rat u Gazi nakon Hamasovih napada 7. oktobra u kojima je poginulo 1.200 ljudi, i Hezbolah i Huti su pokrenuli napade na Izrael za koje kažu da su došli u ime Palestinaca.
Izrael je osumnjičen za napad u utorak u kojem je ubijen zamenik šefa Hamasa u Bejrutu, ali je taj napad izazvao ograničene žrtve u gusto naseljenom delu libanske prestonice. Prošle nedelje, u izraelskom napadu je ubijen komandant Revolucionarne garde u Siriji.
Ljudi ostaju pored povređenog muškarca nakon eksplozije u Kermanu, Iran, u sredu, 3. januara 2024. (AP Photo/Mahdi Karbakhsh Ravari)
Portparol Huta, Mohamed Abdel-Salam, pokušao je da poveže bombaške napade sa iranskom „podrškom snagama otpora u Palestini i Libanu“, iako nije nikoga posebno okrivio za napad.
U Bejrutu, lider Hezbolaha Hasan Nasralah nazvao je ljude koji su poginuli u napadima „mučenicima koji su poginuli na istom putu, cilju i bitci koju je vodio“ Sulejmani.
Vlada susednog Iraka izrazila je saučešće žrtvama, a Evropska unija je objavila saopštenje u kojem nudi „svoju solidarnost sa iranskim narodom“.
Sulejmani je bio arhitekta iranskih regionalnih vojnih aktivnosti i hvaljen je kao nacionalna ikona među pristalicama iranske teokratije. Takođe je pomogao da se obezbedi vlada sirijskog predsednika Bašara Asada nakon što su se protesti Arapskog proleća 2011. protiv njega pretvorili u građanski, a kasnije i regionalni rat koji i danas besni.
Sulejmani je bio relativno nepoznat u Iranu sve do američke invazije na Irak 2003. Njegova popularnost i mističnost porasli su nakon što su američki zvaničnici pozvali na njegovo ubistvo zbog njegove pomoći u naoružavanju militanata prodornim bombama pored puta koje su ubile i osakatile američke trupe.
Deceniju i po kasnije, Sulejmani je postao najprepoznatljiviji komandant iranskog bojnog polja. Ignorisao je pozive da uđe u politiku, ali je postao moćan, ako ne i više, od njegovog civilnog rukovodstva.
Na kraju, napad dronom koji je pokrenula Trampova administracija ubio je generala, što je deo eskalacije incidenata koji su usledili nakon jednostranog povlačenja Amerike 2018. iz nuklearnog sporazuma Teherana sa svetskim silama.
Sulejmanijeva smrt izazvala je velike povorke u prošlosti. Na njegovoj sahrani 2020. godine u Kermanu je izbio stampedo i najmanje 56 ljudi je poginulo, a više od 200 je povređeno dok su se hiljade okupile u povorci.
Do srijede, najsmrtonosniji napad koji je pogodio Iran od revolucije bio je bombaški napad kamionom na sjedište Islamske republikanske partije u Teheranu 1981. U tom napadu su poginule najmanje 72 osobe, uključujući lidera stranke, četiri ministra u vladi, osam zamenika ministara i 23 člana parlamenta.
1978. neposredno uoči revolucije, namerno zapaljen Cinema Rek u Abadanu ubio je stotine ljudi.
