Rano objavljeni rezultati na predsedničkim izborima u Iranu doveli su do trke između reformiste Masuda Pezeškijana i tvrdolinijaša Saida Džalilija, sa mogućnošću drugog kruga glasanja. Iranska državna televizija objavila je prve rezultate u subotu, prema kojima nijedan kandidat nije uspeo da ostvari dovoljnu prednost za pobedu na izborima održanim u petak.
Nakon prebrojanih preko 12 miliona glasova, Pezeškijan je imao preko 5 miliona, dok je Džalili imao 4,8 miliona. Drugi kandidat, tvrdolinijaški predsednik parlamenta Mohamed Bager Kalibaf, imao je oko 1,6 miliona glasova, dok je šiitski sveštenik Mostafa Pourmohamadi dobio više od 95.000 glasova.
Ovi rezultati nisu uključivali brojke o izlaznosti, ključnom pokazatelju podrške iranskog biračkog tela svojoj šiitskoj teokratiji nakon godina ekonomskih problema i masovnih protesta. Izbor između tri tvrdokorna kandidata i malo poznatog reformiste Pezeškijana, kardiohirurga, bio je ograničen, jer ženama i onima koji pozivaju na radikalne promene nije bilo dozvoljeno da se kandiduju, a izbori su održani bez međunarodnog nadzora.
Glasanje se dogodilo u trenutku kada su šire tenzije zahvatile Bliski istok, uključujući rat između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze. Iran je u aprilu pokrenuo svoj prvi direktan napad na Izrael zbog sukoba u Gazi, dok su milicione grupe koje Teheran naoružava, poput libanskog Hezbolaha i jemenskih Huti pobunjenika, eskalirale svoje napade.
Istovremeno, Iran nastavlja da obogaćuje uranijum na nivoima blizu nivoa potrebnog za oružje, održavajući zalihe dovoljno velike za izgradnju nekoliko nuklearnih oružja, ako to odluči.
Pozivi na bojkot izbora dolazili su od zatvorene dobitnice Nobelove nagrade za mir, Narges Mohammadi, i Mir Hoseina Musavija, vođe protesta Zelenog pokreta 2009. koji je ostao u kućnom pritvoru. Musavi i njegova supruga odbili su da glasaju.
Iranski zakon zahteva da pobednik dobije više od 50% svih datih glasova. Ako se to ne dogodi, dva najbolja kandidata će se suočiti u drugom krugu izbora nedelju dana kasnije. Do sada je samo jednom u istoriji Irana održan drugi krug predsedničkih izbora, 2005. godine, kada je tvrdolinijaš Mahmud Ahmadinedžad pobedio bivšeg predsednika Akbara Hašemija Rafsandžanija.
Smrt dosadašnjeg predsednika Ebrahima Raisija, koji je poginuo u padu helikoptera 19. maja, dodatno je zakomplikovala političku scenu u Iranu. Raisi je bio viđen kao štićenik vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneija i potencijalni naslednik, ali je bio poznat po svojoj umešanosti u masovna pogubljenja 1988. godine i krvavim obračunima protiv neslaganja nakon protesta zbog smrti Amini, mlade žene pritvorene zbog navodnog nepravilnog nošenja hidžaba.
