Dve decenije nakon pogubnog cunamija koji je razorio selo, Tria Asnani i dalje oseća bol dok se priseća trenutka kada je izgubila majku u masovnom talasu. Asnani, danas u ulozi nastavnika, bila je tinejdžerka od 17 godina kada je zemljotres jačine 9,1 Rihterove skale pokrenuo cunami 26. decembra 2004. godine. Ovaj cunami odneo je živote oko 230.000 ljudi u deset zemalja duž obala Indijskog okeana, dosežući čak Afriku.
Provincija Aceh u Indoneziji, posebno blizu epicentra zemljotresa, pretrpela je najveće posledice ovog strašnog događaja. Asnanijev dom u selu Lampuuk bio je među najteže pogođenim, sa talasima visokim preko 30 metara koji su dramatično promenili obalu Aceha.
Nakon cunamija, mnogi su bili primorani na preseljenje i obnavljanje života iznova. Međunarodni donatori su uložili značajna sredstva u obnovu oblasti koje su izgubile osnovnu infrastrukturu, poput škola i bolnica. Univerzitetski istraživački centar za ublažavanje cunamija i katastrofa dokumentovao je više od 1.400 uništenih škola i velik broj učenika kojima je obrazovanje poremećeno.
Uprkos godinama oporavka, sećanja na cunami ostaju duboko ukorenjena u zajednicama Aceha. Muzej cunamija u Banda Acehu služi kao mesto sećanja na izgubljene živote, dok su „zgrade za bekstvo“ izgrađene radi brze evakuacije u slučaju novih zemljotresa ili cunamija.
Iako su obala Aceha danas prepuna stambenih objekata i turističkih atrakcija, vlasti i lokalne zajednice i dalje rade na podizanju svesti o rizicima od prirodnih katastrofa. Različite inicijative, poput pozorišnih predstava i umetničkih događaja, koriste se za edukaciju stanovništva, posebno mlađih generacija.
Siti Ikramatoun, sociolog iz Banda Aceha, ističe važnost ostanka na oprezu uprkos decenijama koje su prošle od cunamija. Obeležavanje godišnjice cunamija postalo je tradicija u Acehu, naglašavajući važnost sećanja na žrtve i pripreme za potencijalne buduće katastrofe.
