Američke imigracione kancelarije postale su toliko zatrpane procesuiranjem migranata za sud da neki tražitelji azila koji su prešli granicu u Meksiku možda čekaju deceniju pre nego što uopšte dobiju datum da vide sudiju, piše AP.
Zaostatak proizilazi iz promene napravljene dva meseca nakon što je predsednik Džo Bajden preuzeo dužnost, kada su agenti granične patrole započeli sada već nestalu praksu brzog puštanja imigranata na uslovnu slobodu. Dobili su instrukcije da se jave kancelariji za imigraciju i carinu SAD na svom konačnom odredištu kako bi bili procesuirani na sudu – posao koji je prethodno obavila granična patrola.
Promena je sprečila vrstu masovne prenatrpanosti ćelija za pritvor 2019. godine, kada su neki migranti stajali na toaletima da bi mogli da dišu. Ali cena je postala očigledna jer službenici ICE-a zaduženi za izdavanje sudskih dokumenata nisu mogli da drže korak.
Kancelarije u nekim gradovima sada poručuju migrantima da se vrate godinama od sada, a dodatni posao je opteretio kapacitete ICE-a za njegov tradicionalni rad na sprovođenju zakona o imigraciji u unutrašnjosti SAD.
„Otegnuti smo do krajnjih granica“, rekao je Džejmison Matuševski, direktor operacija sprovođenja i uklanjanja u San Dijegu.
Što se tiče migranata, čekanja da dobiju sudski datum variraju. U Njujorku, ICE je ovog meseca rekao tražiocima azila da se vrate u martu 2033, rekao je američki predstavnik Henri Kuelar, demokrata iz Teksasa, na nedavnom saslušanju. U još devet gradova — San Antonio; Miramar, Florida; Los Anđeles; Džeksonvil, Florida; Milvaukee; Chicago; Vashington; Denver; i Mount Laurel, Nju Džersi – čeka se do marta 2027.
Do tada, dotični migranti neće dobiti čak ni prvo pojavljivanje pred sudom, iako mogu da žive i rade u SAD. Nakon toga, njihov slučaj će proći kroz sudove za imigrante u SAD – proces koji traje oko četiri godine usred zaostatka koji je u januaru dostigao 2,1 milion predmeta, u odnosu na oko 600.000 u 2017.
„Sistemu azila je preko potrebna reforma od vrha do dna“, rekao je sekretar za unutrašnju bezbednost Alehandro Majorkas novinarima prošle nedelje na pitanje o čekanju na obaveštenje suda.
Tae Johnson, vršilac dužnosti direktora ICE-a, rekao je zakonodavcima da agencija želi da koristi onlajn intervjue kako bi smanjila desetogodišnje čekanje i da želi da ima ovlašćenje Kongresa da izdaje sudske naloge elektronskim putem. On je takođe rekao da bi više sredstava doprinelo „brzoj eliminaciji“ zaostatka.
Desetine, ponekad i stotine ljudi pojavljuju se u ICE kancelarijama tražeći odgovore. U nedavnom izveštaju vladine službe za odgovornost pominje se jedna kancelarija — grad bez imena — u kojoj se nekoliko dana pojavilo 300 do 500 nedavnih imigranata, uglavnom bez zakazanih sastanaka.
„Redovi ispred zgrade su ogromni“, rekla je Kamil Makler, izvršna direktorka Immigrant ARC-a, koalicije pružalaca pravnih usluga u Njujorku. „Ljudi stoje u redu prethodne noći. Bio je haos.“
Zvaničnici ICE kažu da je potrebno do šest sati da se velika porodica procesuira pred sudom, što podstiče kašnjenja. ICE je bio odgovoran za 5,3 miliona slučajeva porodica i pojedinaca koji nisu bili u pritvoru krajem februara, u odnosu na 3,6 miliona 17 meseci ranije.
U martu je savezni sudija na Floridi naredio Bajdenskoj administraciji da prestane da pušta migrante na granici uz uputstva da se jave kancelariji ICE. Administracija se nije žalila na tu odluku, ali je ionako praktično okončala praksu poznatu kao humanitarni uslovni otpust jer je primenila strože mere za imigraciju na granici između SAD i Meksika. U martu je bilo samo sedam slučajeva.
Ali kancelarije ICE – posebno u gradovima kao što su Njujork i Majami koji su krajnje odredište za mnoge migrante – i dalje se suočavaju sa ogromnim zaostatkom.
U San Dijegu, koji nije krajnja destinacija za mnoge migrante i samim tim nije toliko pogođen, ljudi koji se pojave odmah dobijaju datume suda. Ali još uvek postoji linija. Ubrzo nakon otvaranja jednog nedavnog jutra, recepcioner je dao dvadesetak pejdžera za prepune posetioce da čekaju u kafeteriji.
ICE takođe mora da ispuni svoju ulogu deportovanja ljudi u Sjedinjene Države — mukotrpan posao koji može da zahteva sate nadzora za jednu osobu.
Nedavnog dana u Oušansajdu, severno od San Dijega, oko 10 agenata okupilo se na parkingu tržnog centra oko 4 sata da bi ih obavestili o 49-godišnjaku koji je vraćen u Meksiko 17 puta od 1999. godine. Američke vlasti su verovale krijumčario je migrante preko granice, što mu je činilo prioritet.
„Biće brzo i brzo“, rekao je glavni istražitelj timu, savetujući ih da muškarac napusti kuću između 5:50 i 6:10 ujutru. Kada je čovek ušao u svoj automobil u mirnoj ulici 10 minuta ranije, policajci u tri vozila sa trepćućim svetlima su se zaustavili do prednjih, zadnjih i vozačevih vrata.
Sirene nisu korišćene i bilo je malo verovatno da su komšije probudili, osim možda čovekovim plačem za majkom dok je bio vezan lisicama na svom automobilu.
Matuševski je rekao da se klonio toga da kuca na vrata i nagovara ljude napolju da izvrše hapšenja, delom zato što je postalo opšte poznato da policajci generalno nemaju sudske naloge i nemaju ovlašćenja da uđu.
„Sada se više fokusiramo na gledanje kada izlazite iz kuće, gde idete, gde vam je posao, gde se zaustavljate između“, rekao je Matuševski.
Uprkos budžetu od 9 milijardi dolara prošle godine, ICE je uvek bio ograničen resursima. Bajden je pokušao da suzi prioritete na ljude za koje se smatra da predstavljaju pretnju po javnu bezbednost ili nacionalnu bezbednost ili koji su nedavno prešli granice u slučaju o kome se očekuje da će Vrhovni sud odlučiti ove godine.
Izveštaj GAO je otkrio da je 75% migranata uslovno puštenih na granici prijavljeno ICE-u prema uputstvima.
Matuševski skreće pažnju na one koji se ne pojavljuju.
U februaru je počeo da izdaje prekršajne prijave u regionu San Dijega sa kaznama do dvostruke vrednosti uređaja za praćenje. Ako uspe, on se nada da će se ta taktika koristiti na nacionalnom nivou.
