Predsednik Hondurasa najavio je planiranje izgradnje novog „megazatvora” sa kapacitetom od 20.000 mesta, kao deo šire strategije suzbijanja nasilja među bandama i obnove dugotrajnog zatvorskog sistema. Predsednica Ksomara Kastro je u ranim jutarnjim satima subote predstavila niz hitnih mera putem nacionalne televizije. Ove mere uključuju pojačavanje uloge vojske u borbi protiv organizovanog kriminala, krivično gonjenje trgovaca drogom kao terorista, i izgradnju novih objekata kako bi se smanjila prenatrpanost zatvora u svetlu porasta narko-nasilja i drugih zločina u zemlji koja broji 10 miliona stanovnika.
Kastrove ambicije izgradnje „megazatvora” odražavaju slične korake predsednika Najiba Bukelea iz susednog Salvadoru, koji je nedavno izgradio najveći zatvor u Latinskoj Americi sa kapacitetom od 40.000 mesta, kako bi smestio sve veći broj pritvorenika u okviru kampanje masovnih hapšenja.
U svom ponoćnom obraćanju, Kastro je istakla hitnost intervencija snaga bezbednosti širom zemlje, posebno u područjima sa najvišim stopama nasilja bandi, trgovine drogom, pranja novca i drugih zločina. Vlasti planiraju da odmah izgrade novi zatvor sa kapacitetom od 20.000 ljudi u blizini ruralne provincije Olančo na istoku zemlje, gde će biti smešteni opasni gangsteri, prema rečima general-majora Ruzvelta Ernandeza, načelnika generalštaba.
Zbog intenzivnih policijskih racija, broj zatvorenika u Hondurasu je porastao na 19.500, što je iznad kapaciteta sistema predviđenog za 13.000 osoba, kako je izvestio Honduraški nacionalni komitet protiv torture ili CONAPREV prošle godine. Vlada je ubrzano krenula sa izgradnjom novih pritvorskih objekata, a prošle godine je najavljen plan za izgradnju ostrvske zatvorske kolonije na arhipelagu Islas del Cisne, udaljenom oko 250 kilometara od obale zemlje, sa kapacitetom od 2.000 mesta.
Odbrambeni savet Hondurasa je takođe zatražio od Kongresa da izmeni krivični zakon kako bi omogućio vlastima da pritvaraju vođe bandi bez podizanja optužnice i sprovedu masovna suđenja, slično postupanju sa navodnim teroristima. Ove mere predstavljaju najnoviji korak u Kastrovoj odlučnoj politici bezbednosti, koja je postala intenzivnija usred porasta narkonasilja tokom 2022. godine, kada je uvedeno vanredno stanje radi suzbijanja krvoprolića i delimično suspendovana ustavna prava, što je praksa slična onoj koju je primenio Bukele u Salvadoru.
Iako je Bukele uspeo da suzbije bande koje su nekada terorisale El Salvador, privlačeći divljenje širom regiona, uključujući Honduras, gde javnost želi videti konkretne rezultate, kritičari i dalje izražavaju sumnju da model Bukelea može isto tako efikasno delovati u Hondurasu, gde su bande i dalje veoma moćne, a korupcija duboko ukorenjena, uprkos nedavnom padu broja ubistava.
Ministar bezbednosti Hondurasa, Gustavo Sančez, nedavno je objavio da je vlada zabeležila smanjenje od 20 odsto u broju ubistava tokom prvih pet meseci 2024. godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ipak, skeptici i dalje sumnjaju da će Bukeleov model doneti iste rezultate u Hondurasu, gde su problemi sa bandama i korupcijom i dalje veoma izraženi.
