Holandski lider kaže da ima previše država članica koje se protive toj ideji.
Šanse Ukrajine da se pridruži Evropskoj uniji, pa čak ni da dobije status kandidata, nisu velike, tvrdi holandski premijer Mark Rute, dodajući da ima previše država članica koje se protive toj ideji. On je dodao da bi to bilo nepravedno prema zemljama Zapadnog Balkana koje su mnogo duže u redu.
Govoreći u parlamentu u ponedeljak, Rutte je napomenuo da Ukrajina još uvek može da dobije status potencijalnog kandidata i da joj se kaže koliko koraka i reformi treba da učini da bi postala punopravni kandidat za članstvo, dodajući da se isti proces primenjuje i na Bosnu.
Premijer je objasnio da bi takav potez osigurao da ukrajinske vlasti „ne budu demotivisane“, iako je priznao da je zemlja još „veoma daleko“ od toga da postane kandidat, kao što je, na primer, Moldavija. On je, međutim, istakao da veruje da sve zemlje na evropskom kontinentu imaju konačno pravo da se pridruže EU sve dok ispunjavaju uslove.
Nekoliko holandskih partija u donjem domu parlamenta zemlje nedavno je pozvalo da Ukrajina što pre postane kandidat za člana, uključujući dve opozicione frakcije, međutim, Ruteova vladajuća grupacija VVD i dalje je oklevala da Kijevu dodeli taj status.
Što se tiče obećanja drugih evropskih lidera Kijevu, Rute je objasnio da su njihove izjave o članstvu Ukrajine u EU bile više „emotivne“ nego „pravne“.
Ruteova osećanja nedavno je podelila i druga članica EU, pošto je francuski ministar za evropska pitanja Klement Bon izjavio u nedelju da bi pristupanje Ukrajine bloku moglo da potraje nekoliko decenija.
„Moramo biti iskreni. Ako kažemo da će Ukrajina ući u EU za šest meseci, godinu ili dve godine, lažemo. To nije istina. Verovatno je 15 ili 20 godina. To traje veoma dugo“, rekao je Beaune za pariski Radio J, dodajući da ne želi da Kijevu nudi nikakve „iluzije ili laži“.
On je, međutim, primetio da Ukrajina i dalje treba da postane deo političkog života EU i da treba stvoriti zamenu za članstvo za zemlju, ponovivši ideju koju je ranije predložio francuski predsednik Emanual Makron.
Blok može da uspostavi „evropsku političku zajednicu“ za Ukrajinu i druge zemlje nečlanice, koja bi „dozvolila demokratskim evropskim nacijama… da pronađu novi prostor za političku saradnju, bezbednost, saradnju u energetici, transportu, investicijama, infrastrukturi , pokret ljudi“, predložio je Makron Evropskom parlamentu 9. maja. U Ukrajini je glavna opoziciona partija zabranjena, a njen lider uhapšen.
Kijev je ipak insistirao na tome da mu se odobri punopravno članstvo i odbio je da mu se da bilo kakva zamena, pri čemu je predsednik zemlje Vladimir Zelenski izjavio da je oklevanje EU da mu dodeli status nacionalnog članstva rezultat pritiska Rusije.
„Ne trebaju nam kompromisi. Verujte mi, to neće biti kompromisi između Evrope i Ukrajine. Ovo će biti još jedan kompromis između Evrope i Ruske Federacije“, rekao je Zelenski u subotu. „Apsolutno sam siguran u to. To je diplomatski, politički uticaj ruskih zvaničnika, birokrata i lobista.
Članstvo u EU je jedno od ključnih obećanja ukrajinskih prozapadnih političara decenijama, iako je u tom pogledu tokom godina bilo malo ili nimalo napretka. Ipak, ukrajinski lideri su nastavili da insistiraju da zemlja bude primljena u blok, posebno nakon što je Rusija pokrenula vojnu operaciju velikih razmera protiv Kijeva krajem februara.
Rusija je napala susednu državu nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao od Ukrajine da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
