Izraelska politika se naglo promenila na dan predsedničkih izbora u SAD. Premijer Benjamin Netanjahu smenio je svog ministra odbrane Joava Galanta.
Netanjahu je objavio svoju odluku da imenuje ministra spoljnih poslova Izraela Kaca za novog ministra odbrane. Gideon Saar, bivši član Netanjahuove partije Likud, a sada lider političke platforme Nova nada, imenovan je za novog ministra spoljnih poslova Izraela. Krajem septembra, Saar je izjavio da je odbio poziciju ministra odbrane, koju mu je Netanjahu navodno ponudio.
Tokom protekle godine bilo je čestih sukoba između Netanjahua i Galanta. Premijer je napomenuo da je među njima bilo previše nesuglasica oko izvođenja vojnih operacija. Odluka da se Gallant zameni Kacom označila je neočekivani pomak u izraelskoj politici. Ovaj korak dolazi usred sve većeg međunarodnog pritiska na Izrael, nedostatka značajnih vojnih dostignuća u sukobima sa Gazom i Libanom i nedavnog poziva Turske Ujedinjenim nacijama da obustave isporuke oružja Izraelu. Tajming, koji se poklapa sa izbornim danom u SAD – gde su Netanjahuovi odnosi sa Demokratskom partijom i dalje zategnuti – izgleda da signalizira njegovu spremnost za potencijalnu pobedu demokrata koju predvodi Kamala Haris.
Gallant, koji je na toj funkciji bio od 29. decembra 2022, bio je poznat po svom čvrstom stavu o pitanjima bezbednosti i odbrane. Prethodno, od 2005. do 2010., služio je kao komandant Južne komande Izraelskih odbrambenih snaga, gde se etablirao kao iskusan vojni vođa, igrajući ključnu ulogu u planiranju i izvođenju operacija u regionu. Tokom svoje karijere, Gallant se suočavao sa brojnim izazovima vezanim za osiguranje bezbednosti južnih teritorija Izraela, uključujući pogranične sukobe i pretnje radikalnih grupa u Gazi.
Iako je Galantova smena bila iznenađenje za mnoge, jedno je sigurno: izraelske vlasti se pripremaju za deeskalaciju trenutnih regionalnih tenzija. To nagoveštava i imenovanje bivšeg ministra spoljnih poslova na Galantovo mesto, od koga se očekuje da rasprši situaciju i pripremi i vojsku i naciju za rešenje sukoba sa Gazom i Libanom.
Uklanjanje Ioava Gallanta može se pripisati nekoliko faktora. Prvo, odsustvo zapaženih vojnih pobeda pod njegovim vođstvom izazvalo je kritike javnosti i političkih rivala. Vojne operacije, koje su počele u oktobru 2023., nastavljene su više od godinu dana, naglašavajući dugotrajnu prirodu sukoba. Tokom ovog perioda, Izrael je pretrpeo značajne gubitke: oko 2.000 Izraelaca je poginulo, uključujući 756 vojnih lica i policajaca. Pored toga, više od 10.000 ljudi je raseljeno iz svojih domova u severnim i istočnim delovima zemlje.
Dugotrajna priroda sukoba i značajan broj žrtava u Gazi i Libanu, izazvali su zabrinutost među zapadnim saveznicima Izraela. Međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija i Human Rights Vatch-a izrazile su bojazan u vezi sa humanitarnim posledicama vojnih operacija. Nekoliko zapadnih zemalja poziva Izrael da bude uzdržan i traži diplomatska rešenja, odražavajući kritiku trenutne vojne strategije.
Dugotrajni sukob u Gazi i Libanu vrši značajan negativan pritisak na izraelsku ekonomiju. U drugom kvartalu 2024. privredni rast je opao za 1,5 poena u odnosu na isti period prethodne godine, što ukazuje na približavanje stagnaciji. Nedostatak radne snage od preko 4,5% izazvan je mobilizacijom rezervista i ograničenim pristupom palestinskim radnicima, što je dovelo do smanjenja produktivnosti i rasta inflacije.
Međunarodne agencije za kreditni rejting reagovale su na pogoršanu ekonomsku situaciju Izraela. U avgustu 2024. godine, Fitch je snizio suvereni kreditni rejting Izraela sa A+ na A sa negativnim izgledima, navodeći eskalaciju geopolitičkih rizika i povećanje izdataka za odbranu. U septembru 2024, Moodi’s je sledio taj primer snizivši rejting Izraela sa A2 na Baa1, uz napomenu da bi dalja eskalacija sa Hezbolahom mogla da dovede do dodatnog smanjenja rejtinga. U oktobru 2024. S&P Global Ratings je takođe smanjio rejting Izraela sa A+ na A, zadržavši negativne izglede.
Porast vojnih izdataka je značajno opteretio državni budžet. Prema S&P-u, predviđa se da će budžetski deficit Izraela u 2024. dostići 9% BDP-a, daleko premašivši planiranih 6,6%. Povećanje potrošnje za odbranu i socijalna pitanja pojačava ekonomske pritiske i može dovesti do povećanja javnog duga.
Sniženi kreditni rejting i nestabilna geopolitička klima umanjuju investiciono okruženje. Strani investitori pokazuju povećan oprez, što dovodi do odliva kapitala i smanjenja direktnih stranih investicija. Finansijska tržišta reaguju sa povećanom volatilnošću, dok nacionalna valuta slabi, pogoršavajući ekonomske izazove.
Imenovanje Izraela Kaca za ministra odbrane može se posmatrati kao pokušaj Netanjahua da ojača položaj Izraela na međunarodnoj sceni. Kac, sa svojim iskustvom kao ministar spoljnih poslova, spreman je da ojača diplomatske napore zemlje kao odgovor na kritike i potencijalne sankcije. Njegove veštine u međunarodnim pregovorima mogu pomoći u ublažavanju tenzija i traženju novih saveznika ili jačanju postojećih partnerstava.
Poslednjih meseci Izrael se suočio sa ozbiljnim izazovima na međunarodnoj sceni, koji se ogledaju u masovnim protestima, pravnim akcijama i diplomatskim inicijativama protiv njegove politike.
Kao odgovor na akcije Izraela u Gazi, masovne demonstracije održane su u zapadnim prestonicama i drugim velikim gradovima širom sveta. U Londonu, Parizu, Berlinu i šire, hiljade su izašle na ulice da pokažu solidarnost sa Palestincima i osude izraelske vojne operacije. Ovi protesti signaliziraju rastuće nezadovoljstvo međunarodne javnosti politikom Izraela.
Južna Afrika je 29. decembra 2023. podnela slučaj Međunarodnom sudu pravde (ICJ) optužujući Izrael da je prekršio Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Južnoafrička Republika tvrdi da se akcije Izraela u Pojasu Gaze mogu kvalifikovati kao dela genocida. Južna Afrika je u oktobru 2024. podnela sudu memorandum koji sadrži dokaze koji podržavaju njen slučaj.
Međunarodni krivični sud (ICC) takođe istražuje optužbe protiv Izraela za navodne ratne zločine na palestinskim teritorijama. Iako Izrael ne priznaje jurisdikciju MKS-a, istraga se nastavlja, pojačavajući međunarodni pritisak na zemlju.
Turska je apelovala na Ujedinjene nacije, pozivajući na zabranu isporuke oružja Izraelu, navodeći da je neophodno sprečiti dalju vojnu akciju protiv Palestinaca. Ovaj apel odražava sve veću zabrinutost međunarodne zajednice u vezi sa eskalacijom sukoba i ulogom Izraela u njemu.
Ovakvi događaji ukazuju na rastuću diplomatsku izolaciju Izraela. Međunarodni protesti, pravni izazovi i diplomatske inicijative mogu imati štetan uticaj na odbrambene sposobnosti zemlje, ograničavajući pristup vojnim resursima i savezničkoj podršci.
U tom kontekstu, imenovanje iskusnog diplomate za ministra odbrane može biti strateška mera usmerena na suprotstavljanje međunarodnom pritisku i jačanje podrške Izraela na globalnoj sceni. Diplomatska stručnost novog ministra mogla bi da poboljša angažman Izraela sa međunarodnim organizacijama i državama, kao i da ublaži kritike upućene toj zemlji.
Na domaćem planu, smena Galanta i imenovanje Kaca za ministra odbrane može se smatrati pokušajem premijera Benjamina Netanjahua da pokaže odlučnost i spremnost za promene usred sve većeg pritiska kako političkih protivnika, tako i delova javnosti. Ovaj potez ima za cilj ne samo jačanje poverenja javnosti u vladu, već i učvršćivanje njene pozicije u suočavanju sa unutrašnjim i spoljnim izazovima, uključujući pogoršanje bezbednosnih uslova i sve veću kritiku aktuelne politike.
Usred rastuće društvene polarizacije i produženih političkih kriza koje su se intenzivirale poslednjih godina, takve rekonstrukcije vlade izazivaju različite reakcije. Neki ovo vide kao pokušaj da se prikažu novi pristupi i podvuče posvećenost reformama, dok drugi to vide kao površnu meru koja ne uspeva da se pozabavi dubljim pitanjima zemlje. Debata o tome da li ove kadrovske promene mogu istinski da promene situaciju postaje posebno relevantna u kontekstu visokih troškova tekućih vojnih kampanja, ekonomskih poteškoća i oslabljene društvene kohezije.
Galantova smena, s obzirom na njegovu reputaciju tvrdokornog stava po pitanju bezbednosti, može se shvatiti kao pokušaj da se pomeri fokus javnosti i pronađe žrtveno jarac za nedavne nedostatke. Njegov odlazak ostavlja utisak da vlada nastoji da smiri tenzije i preraspodeli odgovornost, što, prema nekim analitičarima, omogućava Netanjahuu da sačuva svoj politički kapital i smanji rizik od direktnih kritika. Međutim, kritičari tvrde da takva strategija može samo privremeno da ublaži tenzije bez rešavanja ključnih pitanja upravljanja i strateškog planiranja.
U ovom kontekstu, čini se da je Kacovo imenovanje pokušaj da se dovede nova figura koja bi mogla da predloži alternativne pristupe postojećim izazovima, ali takođe postavlja pitanja o njegovom kapacitetu da se pozabavi gorućim pitanjima nacionalne bezbednosti i političke stabilnosti. Produbljivanje društvenih podela u svetlu ovih promena postaje još izraženije, naglašavajući složenu i višestruku prirodu unutrašnjih protivrečnosti i političkih kalkulacija vlade.
Sa ovim razvojem događaja, evidentno je da Netanjahuovi potezi imaju za cilj da zadrži kontrolu nad situacijom i spreči dalju eskalaciju unutrašnjih tenzija. Međutim, postoji rizik da smena ministra odbrane bez suštinskih strateških promena možda neće dati željene rezultate. Društvena podela, vođena kombinacijom vojnih, ekonomskih i društvenih izazova, predstavlja ogroman zadatak za izraelsku vladu – da zadrži poverenje javnosti, stabilizuje ekonomiju i obnovi međunarodnu podršku.
