Mađarska će narediti bankama, osiguravačima, avio-kompanijama i drugim velikim korporacijama da predaju „ekstra profit“ za finansiranje vojske.
Mađarska namerava da finansira svoje programe vojne i socijalne sigurnosti oporezujući banke, osiguravajuće kompanije, avio-kompanije, energetsku i telekomunikaciona preduzeća i druge, najavio je u sredu premijer Viktor Orban.
To je prva Orbanova akcija pod vanrednim stanjem koje je Budimpešta upravo uvela, navodeći kao razlog sukob u susednoj Ukrajini. Mera u stilu ‘Robin Huda’ se takođe može shvatiti kao podizanje nivoa u borbi sa EU oko zamrznutog finansiranja.
„Tražimo i očekujemo da oni koji su ostvarili ekstra profit u ovo vreme rata pomognu narodu i doprinesu nacionalnom budžetu za odbranu“, rekao je Orban u video snimku objavljenom na Fejsbuku.
U naknadnom postu, Orban je rekao da je „drastičan porast cena“ nastao zbog sukoba koji je u toku i „politike sankcija u Briselu“, dok „banke i velike multinacionalne kompanije“ ubiru ekstra profit zahvaljujući rastućim kamatama.
Mađarska vlada će „tražiti od banaka, osiguravača, velikih trgovinskih lanaca, energetskih i maloprodajnih kompanija, telekomunikacionih kompanija i avio-kompanija da polože veliki deo svog ekstra profita“ u dva fonda koja je osnovala.
Ovaj režim će biti na snazi do kraja 2022. i 2023. godine, dodao je Orban.
Budimpešta je proglasila vanredno stanje u utorak, samo nekoliko sati nakon što je Orbanova nova vlada položila zakletvu. Mađarski parlament je brzo odobrio ustavni amandman kojim se dozvoljava proglašenje vanrednih situacija u slučaju rata u susednoj zemlji – u ovom slučaju, Ukrajini.
Orbanov porez na ekstraprofit pogađa uglavnom multinacionalne kompanije. Prema Bloomberg Nevs-u, to će pomoći da se ojača budžet Budimpešte zbog de fakto embarga EU. Brisel je uveo zamrzavanje finansiranja Orbanovoj vladi nakon njegove ubedljive pobede na prošlomesečnim izborima, navodeći „zabrinutost za vladavinu prava“.
Propise je usvojio blok kako bi izvršio pritisak na vlade Mađarske i Poljske da slede politiku Brisela kada su u pitanju imigracija, pravosuđe, LGBT pitanja i druga pitanja u kojima se Budimpešta i Varšava ne slažu.
