Hiljade porodica iz južnog Libana napustile su svoje domove u ponedeljak, evakuišući se ka severu zemlje, bežeći od najsmrtonosnijeg izraelskog bombardovanja u ovom regionu od 2006. godine. Put ka Bejrutu bio je preplavljen automobilima i kombijima prepunim ličnih stvari, uključujući kofere, dušeke i ćebad, dok stanovništvo pokušava da pobegne od sve intenzivnijih vazdušnih napada.
Izraelska vojska je prošle nedelje upozorila stanovnike istočnog i južnog Libana da se evakuišu uoči pojačane vazdušne kampanje protiv položaja militantne grupe Hezbolah. Od oktobra, oko 100.000 ljudi je već raseljeno iz regiona, dok sukobi između izraelskih snaga i Hezbolaha traju gotovo svakodnevno, u pozadini sukoba u Gazi. Očekuje se da će broj evakuisanih nastaviti da raste, kako borbe postaju sve intenzivnije.
U Bejrutu i širom zemlje, škole su ubrzano prenamenjivane u skloništa za novopristigle izbeglice, dok su volonteri pokušavali da prikupe osnovne potrepštine, kao što su voda, lekovi i prostirke za spavanje. Međutim, u priobalnim gradovima poput Sidona, mnogi ljudi su dolazili u skloništa koja još uvek nisu imala dovoljno opreme, zbog čega su bili primorani da čekaju na trotoarima napolju.
Jedna od evakuisanih, Ramzieh Davi, stigla je sa svojom porodicom iz sela Iarine, noseći samo nekoliko osnovnih stvari dok su vazdušni napadi tutnjali u blizini. „To su jedine stvari koje sam donela“, rekla je, pokazujući na nekoliko torbi koje je nosila. Fatima Čehab, još jedna evakuisana, rekla je da je njena porodica već dva puta brzo raseljena: „Prvo smo pobegli kod mog brata u obližnjem selu, a onda su bombardovali tri mesta pored njegove kuće.“
Izraelska vojska je u ponedeljak intenzivirala napade na Hezbolahove položaje, pokušavajući da ih natera da obustave raketiranje severnog Izraela, koje je dovelo do raseljavanja desetina hiljada izraelskih građana. Hezbolah je saopštio da će prekinuti napade samo ukoliko se postigne prekid vatre u Gazi, čime sukob postaje sve kompleksniji.
Humanitarni radnici u Bejrutu suočavaju se sa ogromnim pritiskom. U jednoj javnoj srednjoj školi u bejrutskom kvartu Ras al-Nabaa, volonteri su pomagali da se registruje nekoliko desetina muškaraca, žena i dece koji su stigli iz južnog Libana. „Još smo u ranoj fazi organizovanja pomoći“, rekla je Minar al-Natur, volonterka u toj školi. „Obezbeđujemo lekove, vodu i ostale neophodne zalihe, ali očekujemo dolazak većeg broja ljudi.“
Situacija u Libanu postaje sve teža. Pored ekonomskog kolapsa i posledica velike eksplozije u bejrutskoj luci 2020. godine, Liban se sada suočava i sa rastućim brojem izbeglica i sve većim humanitarnim potrebama. Imran Riza, humanitarni koordinator Ujedinjenih nacija za Liban, izjavio je da je UN izdvojila 24 miliona dolara hitne pomoći za ljude pogođene borbama, ali je upozorio da je zemlja na ivici svojih kapaciteta. „Liban se suočava sa višestrukim krizama, koje nadmašuju sposobnost zemlje da se nosi sa njima“, rekao je Riza.
Sa borbama koje se produžuju duže nego što se očekivalo, sve više ljudi u južnom Libanu mora da napusti svoje domove. Uprkos međunarodnim apelima za mir, sukobi između Izraela i Hezbolaha ne pokazuju znakove jenjavanja, a hiljade ljudi i dalje traži sigurnost u severnim delovima zemlje, nadajući se da će pronaći mir, barem privremeno.
