Grupa beloruskih hakerskih aktivista tvrdi da se infiltrirala u mrežu glavne bezbednosne agencije KGB u zemlji i pristupila personalnim dosijeima preko 8.600 zaposlenih u organizaciji, koja još uvek nosi sovjetsko ime.
Vlasti nisu komentarisale tu tvrdnju, ali se veb-sajt beloruskog KGB-a u petak otvarao sa praznom stranicom na kojoj je pisalo da je „u procesu razvoja“.
U želji da podrži svoju tvrdnju, beloruska grupa Ciber-Partisans objavila je listu administratora veb lokacije, njene baze podataka i evidencije servera na svojoj stranici u aplikaciji za razmenu poruka Telegram.
Koordinatorka grupe Julijana Šametavets rekla je agenciji Asošiejted pres iz Njujorka da je napad na KGB „bio odgovor” na šefa agencije Ivana Tertela, koji je ove nedelje javno optužio grupu da planira napade na kritičnu infrastrukturu zemlje, uključujući nuklearnu elektranu. .
„KGB sprovodi najveću političku represiju u istoriji zemlje i za to mora da odgovara“, rekao je Šametavec. „Radimo da spasemo živote Belorusa, a ne da ih uništimo, kao što to rade represivne beloruske specijalne službe.
Šametavets je rekao da je grupa uspela da pristupi mreži KGB-a „pre nekoliko godina“ i od tada pokušava da hakuje njenu veb stranicu i bazu podataka. Kada je uspeo, rekla je da su Ciber-Partisans mogli da preuzmu lične fajlove više od 8.600 zaposlenih u KGB-u. da net
Na osnovu tih podataka, Ciber-Partisans je na Telegramu pokrenuo chat bot koji bi Belorusima omogućio da identifikuju operativce KGB-a postavljanjem njihovih fotografija.
„Želimo da pokažemo da je u digitalnom svetu nemoguće sakriti informacije, a istina o političkim represijama će isplivati na površinu, a oni koji su ih sprovodili biće kažnjeni“, rekao je Šametavec.
Prošle nedelje, sajber-partizani su tvrdili da su se infiltrirali u kompjutere u najvećoj fabrici đubriva u zemlji kako bi izvršili pritisak na vladu da oslobodi političke zatvorenike. Državna fabrika Grodno Azot nije komentarisala tu tvrdnju, ali je njena veb stranica nedostupna od 17. aprila.
Grodno Azot, sa oko 7.500 zaposlenih, ključni je proizvođač u zemlji, koji se u velikoj meri oslanja na hemijsku industriju.
Belorusiju, bliskog saveznika Rusije, potresli su masovni protesti nakon izbora 2020. koji su autoritarnom predsedniku Aleksandru Lukašenku dali šesti mandat na funkciji — glasanje koje su Zapad i opozicija ocenili kao lažno. Vlasti su odgovorile hapšenjem više od 35.000 ljudi i brutalnim premlaćivanjem na hiljade njih. Mnogi visoki opozicionari su uhapšeni i osuđeni na duge zatvorske kazne, dok su drugi pobegli u inostranstvo.
Najstarija i najistaknutija grupa za ljudska prava u zemlji Viasna kaže da je skoro 1.400 ljudi politički zatvorenici u Belorusiji, uključujući njenog osnivača i dobitnika Nobelove nagrade za mir 2022. Aleša Bjajatskog.
Sajber-partizani su izveli nekoliko velikih napada na beloruske državne medije u poslednje četiri godine, a 2022. tri puta su hakovali Beloruske železnice, oteli kontrolu nad njenim semaforima i sistemom kontrole i paralisali tranzit ruske vojne opreme u Ukrajinu preko Belorusija.
„Poručujemo beloruskim vlastima da će, ako ne zaustave političku represiju, biti gore“, rekao je Šametavec. „Nastavićemo napade kako bismo naneli maksimalnu štetu Lukašenkovom režimu.“
