Vlada Haitija zabranila je sve čarter letove za Nikaragvu koje su migranti koji bježe od siromaštva i nasilja sve više koristili u potrazi za Sjedinjenim Državama, piše AP.
Vlada Haitija nije dala objašnjenje za odluku u svom biltenu, koji je prvi objavio The Miami Herald. Vlasti civilnog vazduhoplovstva na Haitiju nisu odgovorile na poruku u kojoj se traži komentar.
Ovaj potez ostavio je nekoliko hiljada ljutih i zbunjenih putnika nasukano na parkingu ispred glavnog međunarodnog aerodroma Haitija u glavnom gradu Port-o-Prensa okruženo svojim prtljagom, sa nekim bebama u rukama.
Među njima se našao i Žan Erod Luis-Sent (25), čiji je let bio zakazan za ponedeljak sredinom popodneva, ali nikada nije dobio kartu za ukrcavanje.
„Možete li zamisliti da sam potrošio sav ovaj novac? Prodao sam sve što sam imao“, rekao je. „Ne mogu da ostanem u ovoj zemlji zbog nedostatka bezbednosti. Bande su svuda.”
Nekada je radio duž granice koju Haiti deli sa Dominikanskom Republikom, razmenjujući valute, ali se mučio da nađe drugi posao.
„Ne mogu više ništa da uradim na Haitiju“, rekao je dok je stajao sa rancem na leđima okružen hiljadama drugih putnika.
Više od 260 letova koji su polazili sa Haitija i za koje se veruje da su prevezli do 31.000 migranata sleteli su u centralnoameričku državu Nikaragvu od početka avgusta dok se kriza na Haitiju produbljuje, a procenjuje se da bande sada kontrolišu do 80 odsto Port-o-Prensa. Broj migranata predstavlja skoro 60 odsto svih dolazaka Haićana na granicu između SAD i Meksika, rekao je Manuel Orosko, direktor programa za migracije, doznake i razvoj u Interameričkom dijalogu.
Stručnjaci kažu da sedišta na čarter letovima za Nikaragvu mogu da variraju od 3.000 do 5.000 dolara, pri čemu je Nikaragva popularna destinacija jer ne zahteva vize za određene migrante.
„Veličina letova je potpuno neobična… i predstavlja bezbednosni rizik“, rekao je Orosko u telefonskom intervjuu.
On je upitao da li je obustava čarter letova izazvana pritiskom spolja, dodajući da ne zna da li je američka vlada umešana.
Orosko je napomenuo da prošlog januara nije bilo čarter letova iz Port-o-Prensa za Nikaragvu i da su tri dnevna leta koja su počela krajem jula porasla na 11 letova dnevno.
Obustava čarter letova mogla bi da podstakne haićanske migrante da potraže druge načine da pobegnu iz svoje zemlje, rekao je on.
„Mislim da će se Dominikanci verovatno u ovom trenutku organizovati ili ukrstiti prste da ne postoji ukrštanje“, rekao je Orosko.
Dve zemlje dele ostrvo Hispanjola, ali su sada u sporu oko izgradnje kanala na Haitiju koji bi preusmerio vodu iz reke koja teče duž granice. Dominikanski predsednik Luis Abinader najavio je prošlog meseca da će njegova vlada prestati da izdaje vize Haićanima i zatvorio je granicu za sve Haićane koji žele da pređu zbog posla, obrazovanja, medicinskih pitanja ili drugih razloga.
