Vlada Haitija uložila je više od 3,8 miliona dolara da bi više nego udvostručila pistu na aerodromu u priobalnom gradu Žakmel, popravila njegove ulice, renovirala gradsku većnicu i vratila struju stanovništvu koje živi u mraku najmanje tri godine.
Brzina kojom se novac materijalizovao i ekipe remontovale grad ostavile su mnoge Haićane zapanjene u zemlji čija se infrastruktura ruši i gde je nasilje bandi raselilo više od milion ljudi.
„Vlada nema novca da nas ukloni iz kampa ili obezbedi bezbednost u zemlji, ali ima 500 miliona tikvica da potroši na sebe nekoliko dana?“ pitao se Antoan Žan Batist.
Ovaj 44-godišnji nezaposleni električar živi u improvizovanom skloništu kao i hiljade drugih Haićana u prestonici Port-o-Prensa nakon što su bande sravnile njihove kvartove.
On je doveo u pitanje koliko je vlada potrošila na let do Žakmela jer je vožnja tamo preopasna jer bande kontrolišu glavne puteve koji vode i izlaze iz Port-o-Prensa.
„Ne mogu da plate nastavnike. Bolnice su zatvorene. Da li je bilo potrebno potrošiti sav taj novac za predsednika koji je bio u poseti?“ upita Baptist.
U sredu uveče, kolumbijski predsednik Gustavo Petro sleteo je na produženu pistu i dočekan je crvenim tepihom, naoružanim vojnicima i desetinama malih kolumbijskih zastava koje su vijorile iznad ulica kroz koje je prošao da bi se sastao sa haićanskim zvaničnicima u jednom luksuznom hotelu.
Njegova poseta je trajala oko četiri sata.
Alfred Metelus, novi ministar ekonomije i finansija Haitija, rekao je da će produžena pista pomoći u jačanju Žakmelove ekonomije, jer je najavio ulaganje tokom konferencije za novinare u utorak.
On je rekao da se zatvor Žakmel takođe renovira i da se kupci vraćaju u hotele u oblasti koja je nekada bila bogata turistima.
„Pre otprilike nedelju dana nije bilo aktivnosti“, rekao je on. „Vidimo da postoji mogućnost da se Haiti ponovo uzdigne.
Ali oni koji žive u Port-o-Prensu i drugim gradovima i mestima pitaju se kada je njihov red da vide investiciju i zašto Haićani nisu prioritet.
„500 miliona tikvica moglo je da bude korisno za obezbeđenje, jačanje vojske i regrutovanje više mladih, odanih Haićana da služe zemlji, a ne za užasnu posetu predsednika koji ima svoje probleme“, rekao je Mario Žan Pjer, 40 , koji živi u improvizovanom skloništu nakon što je izgubio dom od bandi. „Naša deca ne mogu da idu u školu, mi ne radimo, porodice ne mogu da jedu i nemamo osnovne potrepštine da bismo preživeli ovde.
U Žakmelu su neki s oprezom proslavili investiciju, posebno vraćanje struje.
Vud Džeri Gabrijel, multimedijalni novinar koji živi u Žakmelu, rekao je da su stanovnici bili bez struje tri do pet godina i da nisu svi videli da im je struja obnovljena.
Rekao je da su i putevi asfaltirani, gradska kuća okrečena i obližnji park uređen i očišćen.
„To je bio samo šou-biznis“, rekao je. „Nisam siguran da će to potrajati.“
Neki su takođe primetili da nisu svi u Žakmelu imali koristi od investicije.
Bivši lokalni zakonodavac Vilner Kontent rekao je za novine Le Nouvelliste da gradsko osoblje za čišćenje mesecima nije plaćeno.
„Kakva je ovo vlada?“ rekao je Žan Batist, koji je radio u centru Port-o-Prensa sve dok se njegova kompanija nije ugasila zbog nasilja. „Oni ne mogu ni da brinu o svom narodu, ali žele da izgledaju dobro pred drugim vladama.
Žan-Pjer je ponovio taj gnev.
Nekada je vozio mali šareni autobus poznat kao tap-tap, ali je vlasnik pobegao u Dominikansku Republiku da bi izbegao nasilje bandi i ostao je bez posla.
Žan-Pjer je pitao kada će se stvari promeniti za njega i druge Haićane koji se bore da žive u zemlji u kojoj je prošle godine ubijeno više od 5.600 ljudi.
„Jedva čekam da se nešto stvarno dogodi“, rekao je.
