Testirajući granice koliko daleko Teksas može ići da zadrži migrante van SAD, republikanski guverner Greg Abot je u ponedeljak potpisao zakon kojim se proširuju nova ovlašćenja koja omogućavaju policiji da hapsi migrante koji ilegalno pređu granicu i da lokalnim sudijama daju ovlašćenje da im narede da napustiti zemlju.
Protivnici su tu meru nazvali najdramatičnijim pokušajem jedne države da kontroliše imigraciju od zakona u Arizoni iz 2010. – koji su kritičari osudili kao zakon „Pokaži mi svoje papire“ – koji je u velikoj meri odbacio Vrhovni sud SAD. Zakon Teksasa će se takođe verovatno suočiti sa brzim pravnim izazovima.
Sprovođenje imigracije je savezna odgovornost. Ali teksaški republikanci sve više zamagljuju te granice pod predsednikom Džoom Bajdenom, rekavši da njegova administracija ne čini dovoljno da spreči ljude da ilegalno uđu u zemlju. Teksas je autobusima prevezao više od 65.000 migranata u gradove širom Amerike i postavio žilet-žicu duž obala Rio Grandea, koja je uhvatila i povredila neke tražioce azila.
Odvojeno u ponedeljak, američka carina i granična zaštita privremeno su zatvorili dva železnička granična prelaza u Teksasu kako bi premestili službenike da pomognu u procesuiranju migranata. Željeznički operateri rekli su da će zatvaranje u Igl Pasu i El Pasu otežati trgovinu uoči Božića.
Novi zakon koji je potpisao Abot dozvoljava svakom službeniku za sprovođenje zakona u Teksasu da uhapsi ljude za koje se sumnja da su ilegalno ušli u zemlju. Jednom u pritvoru, mogli bi da pristanu na nalog teksaškog sudije da napuste SAD ili da budu krivično gonjeni po prekršajnim optužbama za ilegalni ulazak. Migranti koji se ne pridržavaju mogli bi se ponovo suočiti sa hapšenjem pod ozbiljnijim optužbama za krivična dela.
Pravni stručnjaci su tu meru nazvali kršenjem nadležnosti američke vlade u pogledu sprovođenja imigracije. Meksička vlada je takođe zamerila tu meru. U SAD, neke grupe za prava imigranata napali su Bajdena jer nije ranije zaustavio agresivne granične mere Teksasa.
Trideset bivših američkih imigracionih sudija, koji su služili i pod republikanskom i demokratskom administracijom, potpisali su ovog meseca pismo u kojem osuđuju tu meru kao neustavnu.
„Ovo je sankcionisano rasno profilisanje i svi Teksašani moraju da ustanu i zahtevaju ovu meru, koja će nesumnjivo izazvati masovno razdvajanje porodica, biti ukinuta“, rekla je Prisila Olivarez, advokat i strateg Centra za pravne resurse za imigrante sa sedištem u San Antoniju.
Tokom debate u Teksasskoj kući, republički predstavnik države GOP Dejvid Spiler odbacio je zabrinutost da će zakon biti korišćen kao mreža za hapšenje imigranata širom države. On je rekao da će se sprovođenje zakona uglavnom odvijati u pograničnim okruzima i odbio je napore demokrata da suzi zakon, uključujući predloženo izdvajanje policije u kampusima koledža.
„Ovo nije ’Sakupite sve koji su ovde ilegalno i pošaljite ih nazad u Meksiko‘“, rekao je on.
Prema bilateralnim i međunarodnim sporazumima, Meksiko je obavezan da prihvati deportacije svojih državljana, ali ne i onih iz drugih zemalja. Prema zakonu Teksasa, migranti kojima je naređeno da napuste biće poslati u ulazne luke duž granice sa Meksikom, čak i ako nisu državljani Meksika.
„Meksička vlada kategorički odbija svaku meru koja bi omogućila lokalnim ili državnim vlastima da pritvaraju ili deportuju Meksikance ili druge nacionalnosti na meksičko tlo“, navodi se u saopštenju meksičkog odeljenja za spoljne poslove.
Protivnici su optužili republikance iz Teksasa da koriste zakon kao sredstvo da primoraju novu konzervativnu većinu Vrhovnog suda da preispita značajnu odluku Arizone iz 2012. U to vreme, sudija Entoni Kenedi je rekao da Arizona možda ima „razumljive frustracije“ sa imigrantima koji su u zemlja ilegalno, ali ne može da sprovodi politiku koja „podriva savezni zakon“.
Ranije ovog meseca, Abot je podržao bivšeg predsednika Donalda Trampa, republikanskog predsedničkog kandidata 2024. Tramp je tokom vikenda izneo alarmantne antiimigrantske primedbe o čistoći „krvi“, ponavljajući nacističke slogane iz Drugog svetskog rata.