Gruzijski predsednik je u subotu stavio veto na takozvani „ruski zakon” usmeren na medije koji je izazvao višenedeljne masovne proteste.
Zakon bi zahtevao od medija i nevladinih organizacija da se registruju kao „ostvaruju interese strane sile“ ako primaju više od 20% svojih sredstava iz inostranstva. Kritičari zakona kažu da on veoma liči na zakon koji Kremlj koristi da ućutka protivnike i da će ometati nastojanja Gruzije da se pridruži EU.
Predsednica Salome Zurabičvili, koja je sve više u sukobu sa vladajućom partijom Gruzije, rekla je u subotu da je zakon u suprotnosti sa gruzijskim ustavom i „svim evropskim standardima“ i dodala da se „mora ukinuti“.
Vladajuća partija, Gruzijski san, ima većinu dovoljnu da nadglasi Zurabichvilijev veto, i očekuje se da će to učiniti u narednim danima.
Gruzijska vlada insistira na tome da predloženi zakon ima za cilj promovisanje transparentnosti i obuzdavanje onoga što smatra štetnim stranim uticajem u zemlji od 3,7 miliona stanovnika. Mnogi gruzijski novinari i aktivisti žestoko osporavaju ovu karakterizaciju, govoreći da već podležu zahtevima revizije i praćenja. Kažu da je pravi cilj zakona da ih stigmatizuje i ograniči debatu uoči parlamentarnih izbora zakazanih za oktobar.
EU je Gruziji ponudila status kandidata prošlog decembra, dok je jasno stavila do znanja da Tbilisi treba da sprovede ključne političke preporuke kako bi njegova nastojanja za članstvo napredovala. Preporuke se, između ostalog, odnose na izbore koji moraju ostati slobodni i pošteni, na borbu protiv dezinformacija „protiv EU i njenih vrednosti“ i na očuvanje nezavisnosti javnih institucija kao što su centralna banka i antikorupcijska tela.
Opozicioni Ujedinjeni nacionalni pokret i mnogi demonstranti optužuju Gruzijski san da pokušava da zaustavi proces integracije u EU i da umesto toga uvuče Gruziju u rusku sferu uticaja — navode koje vladajuća stranka oštro odbacuje. Gruzijski san je osnovao Bidžina Ivanišvili, bivši premijer i milijarder koji se obogatio u Rusiji.
Predlog zakona je skoro identičan onom koji je stranka bila pod pritiskom da povuče prošle godine nakon uličnih protesta. Obnovljene demonstracije nedeljama potresaju Gruziju, a demonstranti se sukobljavaju sa policijom, koja je koristila suzavac i vodene topove da ih rastera. Opozicioni poslanik ranije ovog meseca govorio je u parlamentu sa zavijenim licem, vidljivim modricama i posekotinama. Njegovi saveznici rekli su da ga je policija napala tokom protesta.
Zvaničnici EU i zapadni lideri više puta su izražavali zabrinutost zbog zakona, kao i zbog oštrog odgovora Tbilisija na neslaganje. Visoki diplomata EU, Žozep Borel, izdao je u sredu saopštenje u znak podrške gruzijskim demonstrantima i da osudi ono što je opisao kao talas nasilja protiv opozicionih političara, aktivista, novinara i njihovih porodica.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je u utorak da Gruzijci, ako „žele da se pridruže EU, moraju da poštuju osnovne principe vladavine prava i demokratske principe“.
Zurabičvili je u intervjuu Asošiejted presu u četvrtak rekla da je teško reći da li je predlog zakona inicijativa Gruzijskog sna ili je Moskva igrala bilo kakvu ulogu u njegovom usvajanju, ali je naglasila da je Kremlj nezadovoljan prozapadnim težnjama Gruzije.
„Jasno je da Moskva ne gleda sa puno zahvalnosti na ovaj ubrzani tempo Gruzije ka Evropskoj uniji“, rekla je ona.
Odnosi Rusije i Gruzije su bili zategnuti i turbulentni od raspada Sovjetskog Saveza 1991. i odlaska Gruzije od uloge sovjetske republike.
Rusija je 2008. vodila kratak rat sa Gruzijom, koja je napravila neuspešan pokušaj da povrati kontrolu nad otcepljenom pokrajinom Južnom Osetijom. Moskva je tada priznala Južnu Osetiju i još jednu separatističku pokrajinu, Abhaziju, kao nezavisne države i pojačala svoje vojno prisustvo tamo. Većina sveta oba regiona smatra delovima Gruzije.
Tbilisi je prekinuo diplomatske odnose sa Moskvom, a status regiona ostaje ključni iritant čak i kada su se odnosi Rusije i Gruzije poboljšali poslednjih godina.
