Gruzija obustavlja pregovore o svojoj kandidaturi za pridruživanje Evropskoj uniji na četiri godine, rekao je njen premijer u četvrtak, imajući u vidu ono što je opisao kao „ucenu i manipulaciju“ nekih političara iz bloka, saopštenje to je razbesnelo opoziciju i izazvalo novi talas protesta.
Izjava Iraklija Kobahidzea usledila je nekoliko sati nakon što su ga članovi vladajuće partije Gruzijski san ponovo imenovali na to mesto nakon njene osporene pobede na prošlomesečnim parlamentarnim izborima koji su izazvali masovne demonstracije i doveli do bojkota opozicije parlamenta.
Na izbore 26. oktobra uveliko se gledalo kao na referendum o težnjama zemlje da se pridruži Evropskoj uniji. Opozicija je saopštila da je glasanje bilo namešteno pod uticajem Rusije koja želi da zadrži Gruziju u svojoj orbiti i proglasila bojkot parlamenta.
Evropski posmatrači izbora rekli su da je glasanje proteklo u atmosferi „podele“ koju su obeležili slučajevi podmićivanja, dvostrukog glasanja i fizičkog nasilja.
EU je Gruziji dodelila status kandidata u decembru 2023. pod uslovom da zemlja ispuni svoje preporuke, ali je stavila pristup na čekanje i prekinula finansijsku podršku ranije ove godine nakon usvajanja zakona o „stranom uticaju“ koji se smatra udarcem demokratskim slobodama.
U saopštenju od četvrtka, Kobahidze je rekao da, iako će zemlja nastaviti sa svojim nastojanjem da se pridruži EU, „neće staviti pitanje otvaranja pregovora sa Evropskom unijom na dnevni red do kraja 2028.
Preko 50 zemalja izlazi na izbore 2024. godine
„Pored toga, odbijamo sve budžetske grantove Evropske unije do kraja 2028. godine“, dodao je on.
Stotine demonstranata izašlo je na ulice nakon Kobahidzeove objave, blokirajući centralnu aveniju u Tbilisiju i organizujući skupove u drugim gradovima.
Ranije u četvrtak, Evropski parlament usvojio je rezoluciju koja osuđuje prošlomesečno glasanje gruzijskog parlamenta kao ni slobodno ni pošteno, što predstavlja još jednu manifestaciju kontinuiranog demokratskog nazadovanja „za šta je u potpunosti odgovorna vladajuća partija Gruzijski san“.
Poslanici EU pozvali su na ponavljanje parlamentarnih izbora u roku od godinu dana pod temeljnim međunarodnim nadzorom i od strane nezavisne izborne administracije. Oni su takođe pozvali EU da uvede sankcije i ograniči formalne kontakte sa gruzijskom vladom.
Gruzijski premijer je uzvratio, osudivši ono što je opisao kao „kaskadu uvreda” političara EU i izjavljujući da su „zlobnici naše zemlje pretvorili Evropski parlament u tupo oružje ucene Gruzije, što je velika sramota za Evropsku uniju“.
„Nastavićemo svojim putem ka Evropskoj uniji; međutim, nećemo dozvoliti da nas neko drži u stalnom stanju ucena i manipulacija, što je krajnje nepoštovanje naše zemlje i društva“, rekao je Kobahidze. „Moramo jasno pokazati pojedinim evropskim političarima i birokratama, koji su potpuno lišeni evropskih vrednosti, da moraju da razgovaraju sa Gruzijom dostojanstveno, a ne ucenama i uvredama.
Kritičari su optužili Gruzijski san — koji je osnovao Bidžina Ivanišvili, mračni milijarder koji se obogatio u Rusiji — da postaje sve autoritarniji i naginje ka Moskvi. Stranka je nedavno progurala zakone slične onima koje Kremlj koristi za suzbijanje slobode govora i LGBTK+ prava.
Govoreći u parlamentu ranije tog dana, Kobahidze je opisao prošlomesečno parlamentarno glasanje kao „takođe referendum između nemoralne propagande i tradicionalnih vrednosti, a naše društvo je izabralo tradicionalne vrednosti“.
EU je suspendovala proces podnošenja zahteva za članstvo Gruzije na neodređeno vreme u junu nakon što je parlament usvojio zakon kojim se od organizacija koje dobijaju više od 20 odsto sredstava iz inostranstva zahteva da se registruju kao „ostvaruju interese strane sile“, slično ruskom zakonu koji se koristi za diskreditaciju organizacija kritičan prema vlasti.
Predsednica Salome Zurabičvili, čiji šestogodišnji mandat ističe sledećeg meseca, odbacila je zvanične rezultate i odbila da prizna legitimitet parlamenta. Ona je sazvala sastanak sa ambasadorima EU nakon Kobahidzeovog saopštenja.
Zurabičvili je izabran narodnim glasanjem, ali je Gruzija odobrila ustavne promene koje su ukinule direktan izbor predsednika i zamenile ga glasanjem izbornog kolegijuma od 300 mesta koji čine članovi parlamenta, opštinskih veća i regionalnih zakonodavnih tela.
Vladajuća stranka je u sredu nominovala Mihaila Kavelašvilija, 53-godišnjeg bivšeg reprezentativca i igrača Premijer lige, za uglavnom ceremonijalnu predsedničku funkciju. On je sasvim siguran da će pobediti na izborima 14. decembra na izbornom kolegijumu pod kontrolom vladajuće stranke.
