Grčki premijer kaže da njegova vlada istražuje rešenje za „vin-vin” za jedan od najnerešivijih sporova oko kulturnog nasleđa na svetu: sudbinu skulptura Partenona u Britanskom muzeju. Ali on isključuje bilo kakav dogovor koji bi uključivao reč „zajam“.
„Nikada nećemo priznati da su ove skulpture u vlasništvu, u legalnom vlasništvu Britanskog muzeja“, rekao je premijer Kirijakos Micotakis za Asošiejted pres u intervjuu tokom predizborne kampanje u centralnom grčkom gradu Volosu u četvrtak uveče. „Ali opet, moramo biti konstruktivni i moramo biti inovativni ako želimo da pronađemo rešenje.
Micotakisova vlada je u pregovorima o drevnim skulpturama, koje čine ključni deo kolekcija Britanskog muzeja. U februaru je predsedavajuća muzeja rekla da su razgovori bili „konstruktivni“ i da Ujedinjeno Kraljevstvo i Grčka rade na dogovoru prema kojem bi skulpture bile izložene i u Londonu i u Atini.
„Ne bih želeo da javno komentarišem razgovore koje smo vodili. Rekao bih samo da smo, ne menjajući… naš osnovni stav o vlasništvu nad skulpturama, pokušavamo da istražimo mogući predlog koji bi bio koristan za obe strane“, rekao je Micotakis.
Upitan da li bi Grčka mogla razmotriti vraćanje skulptura kao pozajmicu, Micotakis je bio kategoričan.
„Ne, ne“, rekao je. „Ta reč ‘pozajmica’ nije deo … onoga što smatram rešenjem od kojih svi dobijaju.
Grčka decenijama vodi kampanju za povratak skulptura Partenona, koje su nekada krasile Partenon na vrhu Akropolja u Atini. Friz dug 160 metara (520 stopa) prostirao se oko spoljnih zidova Partenona, posvećen Ateni, boginji mudrosti.
Izrezbareni između 447-432 pre nove ere, friz i druge skulpture ostali su uglavnom netaknuti sve dok hram, koji je turski garnizon koristio kao skladište baruta, nije dignut u vazduh tokom opsade 1687.
Mnogo toga je izgubljeno u eksploziji, a otprilike polovinu sačuvanih dela uklonio je britanski diplomata lord Elgin početkom 19. veka, dok je Atina još bila pod vlašću Otomanskog carstva. U Britanskom muzeju se nalaze od 1816. godine.
Grčka tvrdi da su nezakonito stečeni tokom perioda strane okupacije. Britanski zvaničnici su odbili ponovljene zahteve za njihov povratak.
Micotakis je rekao da, iako je to pitanje bilo „parkirano” tokom kampanje koja je prethodila izborima u Grčkoj 21. maja, „treba li da budemo ponovo izabrani, ja tražim da ponovo dobijem zamah i nadograđujem napredak koji smo postigli”.
Usred globalne debate o restituciji kulturnih artefakata, Grčka je već postigla dva sporazuma prema kojima su oko 2.500 godina stari mermerni fragmenti Partenonskih skulptura vraćeni u Atinu iz evropskih muzeja.
Vatikanski muzeji su u januaru vratili tri mala dela skulptura kao „donaciju” pape Franje, dok je još jedan stigao u Atinu na pozajmicu iz muzeja u Palermu na Siciliji. Bečki Kunsthistorisches Museum pregovara o vraćanju još dva fragmenta.
Muzej Akropolja u Atini sadrži galeriju posvećenu mermernim skulpturama, gde su nedostajući delovi zamenjeni gipsanim odlivcima.
Ostali fragmenti su u Parizu, Kopenhagenu, Minhenu i Vircburgu u Nemačkoj i Beču.
Micotakis se prošlog novembra sastao sa kraljem Čarlsom III, ali je rekao da nije pokrenuo tu temu.
„Nikada ne bih stavio Njegovo Veličanstvo u tešku poziciju. U potpunosti poštujem njegovu ulogu“, rekao je on.
