Ovonedeljni samit Grupe sedam bogatih demokratija u Hirošimi uključiće osam drugih gostujućih nacija, deo komplikovanog diplomatskog gambita sa visokim ulozima namenjenog rešavanju najozbiljnijih svetskih kriza, prenosi AP.
Japanski premijer Fumio Kišida pozvao je Južnu Koreju, Australiju, Indiju, Brazil, Vijetnam, Indoneziju, Komori i Kukova ostrva.
Kišida se nada da će ova mešavina zemalja pomoći naporima da se suprotstave kineskoj asertivnosti i ruskoj invaziji na Ukrajinu, smatraju analitičari. On takođe želi jače veze sa saveznicima SAD i sa zemljama u razvoju i da postigne napredak u radu ka svetu bez nuklearnog oružja, nešto što izgleda sve teže usred severnokorejskih i ruskih nuklearnih pretnji.
Kao što su njihove najviše diplomate uradile prošlog meseca na sastanku u Naganu u Japanu, lideri zemalja G-7 — Sjedinjenih Država, Japana, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Nemačke, Kanade, Italije i Evropske unije — pokušaće da formiraju jedinstveni front protiv kineskih pretnji Tajvanu i ruskog rata protiv Ukrajine.
„G-7 je posvećena održavanju međunarodnog poretka, a većina njenih članica je u Evropi, tako da je podrška Ukrajini protiv ruske invazije glavni prioritet“, rekao je Lejf-Erik Izli, profesor na Univerzitetu Eva u Seulu.
„Kao stub G-7 u Aziji, Japan je posebno fokusiran na ažuriranje međunarodnog poretka kako bi se nosio sa usponom Kine“, rekao je Isli. „Agenda vlade Kišide i posebne pozivnice za samit u Hirošimi odražavaju nastojanje da se ne obuzda Kina, već da se proširi međunarodna koalicija koja brani standarde ponašanja država.
Osam zemalja gostiju imaju složene političke i ekonomske veze sa Kinom i Rusijom.
Indija je deo grupe Kuad od četiri indo-pacifičke nacije, koja takođe uključuje Sjedinjene Države, Japan i Australiju. Kina je optužila tu grupu da predstavlja „azijski NATO“. Što se tiče rusko-ukrajinskog rata, Indija se nekoliko puta uzdržala od glasanja o rezolucijama UN protiv Moskve, iako je naglasila potrebu za diplomatijom za okončanje rata. Povećao je uvoz ruske nafte.
Brazil je član takozvane BRIKS grupe zemalja u razvoju, uključujući Kinu, Rusiju i Indiju. Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva nedavno je posetio Kinu kako bi ojačao veze sa njenim najvećim trgovinskim tržištem. On je takođe iznervirao Ukrajinu i neke na Zapadu svojim stavom o ratu, nedavno sugerišući da Ukrajina ustupi Krim radi uspostavljanja mira.
Japan se udvara Vijetnamu zato što ima i teritorijalne sporove sa Kinom, kaže Kim Ieol Soo, stručnjak sa Južnokorejskog instituta za vojna pitanja.
Kišida je rekao da njegova lista gostujućih zemalja odražava važnost zemalja takozvanog „globalnog juga“. To je termin koji se koristi za zemlje u razvoju u Aziji, Africi i Latinskoj Americi.
Zemlje G-7 čine oko 40% svetske ekonomske aktivnosti, što je smanjenje u odnosu na procenjenih 80% globalnog bruto domaćeg proizvoda 1970-ih.
„Kada UN usvaja rezolucije, vidite da je značajan broj od oko 190 njenih država članica zemlje ’globalnog juga’“, rekao je Čoi Eunmi, stručnjak za Japan na južnokorejskom Institutu za politiku Asan.
Značaj Indonezije za Japan, na primer, povezan je sa njenim bogatim prirodnim resursima i ekonomskim potencijalom, rekao je stručnjak Kim.
Indija je ovogodišnji predsednik G-20, koja se smatra ključnim mostom između ekonomija G-7 i globalnog juga. Japan tradicionalno ima bliske veze sa Indijom, gde je Kišida u martu posetio samit sa indijskim premijerom Narendrom Modijem.
U odgovoru na pitanja Asošiejted presa, japansko ministarstvo spoljnih poslova je reklo da G-7 i druge nacije moraju da sarađuju sa Globalnim Jugom kako bi se bavile pitanjima energetike, bezbednosti hrane, klimatskih promena, zdravlja i razvoja.
