U kibucu Kfar Aza, u Izraelu, tragovi prošlogodišnjeg napada militanata Hamasa i dalje su vidljivi. Porodice stanovnika, kao i sami stanovnici, suočavaju se sa posledicama napada koji je rezultirao smrću mnogih i otmicom talaca. Dok se neki stanovnici polako vraćaju, većina je i dalje raštrkana po drugim mestima, osećajući duboku sumnju u bezbednost svoje zajednice.
Kroz voćnjake koji su sada doneli nove plodove, vojnici čuvajući kibuc imaju težak izbor među gomilom svežeg voća. Međutim, zemlja i dalje nosi tragove prošlih borbi, sa ostacima granata i kostiju koje baštovan pronalazi prilikom kopanja.
Stanovnici su podeljeni u pogledu budućnosti Kfar Aze. Dok neki vide šansu za obnovu i zajednički život na zemlji koju su poznavali, drugi su skeptični i ne veruju da će se ikada osećati potpuno bezbedno u tom mestu sa ožiljcima prošlosti.
Vlada obećava obnovu, ali mnogi se pitaju zašto su vojnici kasno stigli tokom napada, ostavljajući stanovnike da se sami bore za svoju sigurnost. Istrage su pokrenute, ali odgovornost se još uvek ne preuzima, ostavljajući porodice talaca i stanovnike sa gorčinom i sumnjom prema vojnom vrhu.
Dok neki žele čvrst pristup prema Gazi kako bi se osećali sigurnije, drugi vide potrebu za mirovnim sporazumom sa Palestincima kako bi se izbegli budući sukobi i tragedije poput one koja je zadesila Kfar Azu.
Stanovnici ove zajednice se zajedno sećaju stradanja i hrabrosti tokom napada, ali istovremeno se suočavaju sa neizvesnom budućnošću i pitanjem da li će se njihov kibuc ikada vratiti u stanje kakvo je nekada bio.