KABUL – Monesa Mubarez se neće lako odreći prava koja su ona i druge Avganistanke osvojile tokom 20 godina vladavine koju podržava Zapad, piše Rojters.
Pre nego što se tvrdolinijski islamistički talibanski pokret vratio na vlast pre godinu dana, ovaj 31-godišnjak je bio direktor za praćenje politike u ministarstvu finansija.
Bila je jedna od mnogih žena, uglavnom u velikim gradovima, koje su izborile slobode o kojima bivša generacija nije mogla ni sanjati pod prethodnom vladavinom Talibana krajem 1990-ih.
Sada Mubarez nema posao, nakon što je talibansko striktno tumačenje islamskog zakona ozbiljno ograničilo radnu sposobnost žena, zahtevalo od njih da se oblače i ponašaju konzervativno i zatvorilo srednje škole za devojčice širom zemlje.
Pod novom vladom, u kabinetu nema žena, a Ministarstvo za ženska pitanja je ugašeno.
„Jedan rat je završen, ali je počela bitka za pronalaženje pravog mesta za avganistanske žene… dizaćemo glas protiv svake nepravde do poslednjeg daha“, rekao je Mubarez, koji je među najistaknutijim aktivistima u glavnom gradu Kabulu.
Uprkos riziku od premlaćivanja i pritvora od strane pripadnika talibana koji patroliraju ulicama u nedeljama nakon rušenja vlade koju podržava Zapad, ona je učestvovala u nekoliko protesta koji su izbili, odlučna da zaštiti svoja teško izborena prava.
Te demonstracije su zamrle – poslednje u kojima je Mubarez učestvovao je 10. maja.
Ali ona i drugi se sastaju u kućama u privatnim činovima prkosa, raspravljajući o pravima žena i ohrabrujući ljude da se pridruže akciji. Ovakva okupljanja bi bila praktično nezamisliva kada su poslednji put talibani upravljali Avganistanom.
Tokom jednog takvog sastanka u njenoj kući u julu, Mubarez i grupa žena sele su u krug na podu, pričale o svojim iskustvima i pevale reči uključujući „hranu”, „rad” i „slobodu” kao da su na otvorenom. ralli.
„Borimo se za sopstvenu slobodu, borimo se za svoja prava i status, ne radimo ni za jednu zemlju, organizaciju ili špijunsku agenciju. Ovo je naša zemlja, ovo je naša domovina i imamo svako pravo da živimo ovde“, rekla je ona za Rojters .
Predstavnica UN Vomen u Avganistanu, Alison Davidian, rekla je da se priče poput Mubarezove ponavljaju širom zemlje.
„Za mnoge žene širom sveta, hodanje ispred ulaznih vrata vašeg doma je običan deo života“, rekla je ona. „Za mnoge avganistanske žene to je izvanredno. To je čin prkosa.“
Iako pravila o ponašanju žena u javnosti nisu uvek jasna, u relativno liberalnim urbanim centrima poput Kabula često putuju bez pratnje muškarca. To je manje uobičajeno u konzervativnijim regionima, uglavnom na jugu i istoku.
Sve žene moraju imati muškog pratioca kada putuju više od 78 km (48 milja).
Postupanje talibana prema devojkama i ženama jedan je od glavnih razloga zašto međunarodna zajednica odbija da prizna nove vladare Avganistana, ukidajući milijarde dolara pomoći i pogoršavajući ekonomsku krizu.
Visoki zvaničnici u nekoliko ministarstava rekli su da su politiku u vezi sa ženama odredili najviši lideri i odbili su da dalje komentarišu. Talibansko rukovodstvo je saopštilo da će sva prava Avganistanaca biti zaštićena u okviru njihovog tumačenja šerijata.
Grupe za ljudska prava i strane vlade takođe su okrivile ovu grupu za zlostavljanja i hiljade civilnih smrti tokom borbe protiv pobune protiv stranih trupa predvođenih SAD i avganistanskih snaga između 2001. i 2021.
Talibani su rekli da se opiru stranoj okupaciji, a od povratka na vlast obećali su da neće voditi osvetu protiv bivših neprijatelja. U slučajevima u kojima su prijavljene odmazde, zvaničnici su prošle godine rekli da će istražiti.
Avganistan je i dalje jedina zemlja na svetu u kojoj je devojčicama zabranjeno da idu u srednju školu.
U martu je grupa najavila da će se ženske srednje škole ponovo otvoriti, da bi poništila svoju odluku istog jutra kada su se mnoge devojčice uzbuđene pojavile u školi.
Neki su uspeli da se upišu na privatne tutorijale ili onlajn časove kako bi nastavili školovanje.
„Nadamo se ponovnom otvaranju škola“, rekla je Kerišma Rašidi, 16, koja je započela privatnu nastavu kao privremenu meru. Ona želi da napusti zemlju sa roditeljima kako bi se vratila u školu ako ostanu zatvoreni u Avganistanu.
„Nikada neću prestati da učim“, rekao je Rašidi. Ona se sa porodicom preselila u Kabul iz severoistočne provincije Kunduz nakon što je njihova kuća pogođena raketama tokom sukoba 2020.
Međunarodna zajednica nastavlja da se zalaže za ženska prava i liderske uloge žena u javnom i političkom životu. Neke žene su rekle da su morale da prihvate nove norme kako bi spojile kraj s krajem.
Gulestan Safari, bivša policajka, bila je prinuđena da promeni karijeru nakon što su je talibani sprečili da uđe u policijsku upravu.
Safari, 45, sada obavlja kućne poslove za druge porodice u Kabulu.
„Voleo sam svoj posao… mogli smo da priuštimo da kupimo sve što smo želeli; mogli smo da kupimo meso, voće.“
