Nacije koje podržavaju izručenje osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža SAD više neće biti države zasnovane na vladavini prava ako se primopredaja na kraju desi, izjavio je predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin u Telegramu u ponedeljak.
Situacija oko privedenog uzbunjivača je primer laži, dvostrukih aršina i inata koji pokazuju Vašington, London i Brisel, dodao je Volodin.
Asanž, koji je sada u svojoj petoj godini u zatvoru Belmarsh u Londonu sa visokim stepenom obezbeđenja, uprkos tome što je osuđen ni za kakav zločin, suočava se sa 175 godina zatvora u SAD zbog objavljivanja dokumenata preko Vikiliksa u kojima se detaljno navode navodne ilegalne akcije SAD u Avganistanu, Iraku, Gvantanamu. , i drugde. Dosijee mu je procurila bivša američka vojnikinja Čelsi Mening.
Objavljeni zapisi i dokumenti dokazuju učešće Vašingtona u državnim udarima i podsticanju ratova, istakao je Volodin u svom postu. Dokumenti koji su procureli takođe navodno pokazuju da je američka Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) prisluškivala nekoliko šefova evropskih država, uključujući bivšeg francuskog predsednika Nikolu Sarkozija i bivšu nemačku kancelarku Angelu Merkel.
Asanž je „razotkrio zločine Vašingtona. A „svetski hegemon“ ne toleriše takve stvari, uništavajući sve one koji se ne slažu“, rekao je Volodin. Uzbunjivač bi bio proglašen za „borca za istinu i slobodu“ da su se njegova otkrića ticala Rusije ili Kine, a ne SAD, kaže poslanik.
Činjenica da osoba ostaje u zatvoru visoke bezbednosti bez dokazane krivice „nije ništa drugo do skandal“, dodao je poslanik.
Asanža je prvi put uhapsila britanska policija 2010. godine na osnovu Evropskog naloga za hapšenje (EAV) koji je izdala Švedska zbog optužbi za seksualne zločine. On je negirao optužbe i tvrdio da su one bile izgovor za njegovo izručenje SAD. On se 2012. sklonio u ambasadu Ekvadora u Londonu da bi ponovo bio uhapšen 2019. nakon što mu je Ekvador oduzeo politički azil.
Osnivač Vikiliksa sada čeka odluku Višeg suda u Velikoj Britaniji o njegovoj žalbi na ekstradiciju. Zbog naglog pogoršanja zdravstvenog stanja nije bio u mogućnosti da prisustvuje, pa čak ni da gleda nedavni postupak iz daljine.
U SAD, Asanž se suočava sa 17 optužbi po Zakonu o špijunaži i potencijalnom zatvorskom kaznom od 175 godina. Zakon o špijunaži nikada ranije nije korišćen za krivično gonjenje nekoga ko je objavio – ali nije ukrao – poverljivi materijal. Bivši američki predsednik Barak Obama je upravo iz tog razloga odbio da podnese tužbu protiv australijskog novinara, uz obrazloženje da je Asanžova aktivnost zaštićena Prvim amandmanom američkog Ustava.
„Njegovo izručenje predstavljalo bi flagrantno kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima, uključujući pravo na slobodu govora“, upozorio je Volodin.
