Haiti, zemlja suočena sa dugogodišnjim problemima političke nestabilnosti i siromaštva, sada prolazi kroz jednu od najtežih humanitarnih kriza u svojoj istoriji. Skoro polovina od 11 miliona stanovnika zemlje doživljava ozbiljne nivoe gladi, dok se 6.000 ljudi suočava s akutnim gladovanjem, navodi se u novom izveštaju koji je objavljen u ponedeljak.
Ovaj rastući problem gladi povezan je sa eskalacijom nasilja bandi koje kontrolišu oko 80% glavnog grada Port-o-Prensa, kao i glavne puteve koji vode do drugih delova zemlje. Bande blokiraju pristup hrani i osnovnim potrepštinama, što onemogućava normalan život u mnogim delovima Haitija. Istovremeno, inflacija je dovela do dramatičnog porasta cena hrane, a mnogi stanovnici više ne mogu da priušte osnovne namirnice. Cena osnovne korpe sa hranom porasla je za 11% u protekloj godini, dok je inflacija u julu dostigla 30%, što je posebno teško pogodilo stanovništvo.
Nasilje bandi ometa ne samo transport robe, već i svakodnevni život Haićana. Ljudi se plaše da napuste svoje domove kako bi kupili hranu, jer bande često napadaju i otmu one koji pokušavaju da izađu na ulice. Ove kriminalne grupe, koje kontrolišu veliki deo glavnog grada i puteva, postale su glavni uzrok humanitarne katastrofe. U protekloj godini, broj Haićana koji se suočavaju sa krizom i hitnim nivoima gladi povećao se za 1,2 miliona. Nasilje je takođe izazvalo migraciju i raseljavanje više od 700.000 ljudi, što dodatno pogoršava njihove životne uslove.
Među onima koji trpe posledice nasilja je i 28-godišnja Džoslin St-Luis, majka dvoje dece. Njen jednogodišnji sin je toliko pothranjen da se oslanja na specijalne mešavine putera od kikirikija koje dobija na klinici. St-Luis kaže da zavisi od donacija organizacija da bi nahranila svoju decu, a kad te donacije stignu, dolazi do masovnih borbi među ljudima za hranu.
Pored nasilja bandi, ekonomski pritisci dodatno otežavaju situaciju. Inflacija i rastuće cene hrane znače da mnoge porodice jednostavno ne mogu da obezbede osnovne potrebe. Prema izveštaju, hrana sada čini 70% ukupnih troškova prosečnog domaćinstva, što mnogima onemogućava pristup dovoljnim količinama hrane.
Na primer, Judeline Auguste, 39-godišnja majka osmogodišnjeg dečaka, zavisi od novčanih doznaka koje prima iz inostranstva, ali novac obično ne traje duže od nedelju dana. Ona retko jede više od jednog obroka dnevno, dok njen sin često plače gledajući druge ljude kako jedu, jer ni ona nije u stanju da mu pruži dovoljno hrane.
Haiti se još uvek oporavlja od niza prirodnih katastrofa koje su dodatno iscrple zemlju. Zemljotres iz 2021. godine i uragan Metju iz 2016. ostavili su trajne posledice na infrastrukturu i ekonomiju. Suše koje su zahvatile pojedine delove zemlje dodatno su otežale poljoprivredu, koja je ključna za preživljavanje mnogih stanovnika.
Nasilje bandi i ekonomski pritisci doveli su do toga da u mnogim delovima zemlje, posebno u urbanim centrima kao što je Port-o-Prens, ljudi žive u improvizovanim skloništima, bez stalnog pristupa hrani. Žan Jonel, bivši zidar koji je pobegao sa porodicom iz svog doma, sada jedva obezbeđuje jedan obrok dnevno za svoje sedmoro dece. U danima kada nemaju dovoljno hrane, njegova žena meša brašno sa spanaćem kako bi deca imala barem nešto u stomaku.
Humanitarne organizacije i međunarodne institucije apeluju na hitnu pomoć za Haiti, jer je glad, podstaknuta nasiljem, dosegla alarmantne nivoe. Iako se neke zajednice, koje nisu direktno pogođene nasiljem bandi, takođe suočavaju s glađu, problem je u velikoj meri koncentrisan u područjima pod kontrolom kriminalnih grupa. Martin Vilnev, direktorka neprofitne organizacije Action Against Hunger na Haitiju, ističe da su trenutne brojke zapanjujuće i da su potrebe naroda Haitija urgentne.
Kriza gladi na Haitiju podseća na dugogodišnje probleme zemlje, ali i na rastući uticaj organizovanog kriminala na svakodnevni život ljudi. Bez hitne intervencije, milioni Haićana suočavaju se s još težom budućnošću.