Srbija i Moldavija imaju samoproglašenu neutralnost zasnovanu na odlukama na državnom nivou, odlukama skupštine. Ta neutralnost se lakše i brže može promeniti. Bolje je ako je neutralnost snažnija, ako je uneta u ustav, jer se ona ne može tako tek tako promeniti, a i to će biti lakše prepoznato u međunarodnoj zajednici, kaže za RTS profesor Fakulteta političkih nauka u Beču Hajnc Gertner. Ističe i da pridruživanje Švedske i Finske NATO-u nije bila dobra ideja, jer je sada Finska menja svoj položaj neutralne zemlje i tampon zone ‒ u NATO zemlju.
Kao „dogovor od istorijskog značaja“ je 2015. godine tadašnji američki predsenik Barak Obama opisao nuklearni sporazum koji je potpisan između Evropske unije, Velike Britanije, Rusije, Kine, Amerike i Irana. Jedan od kreatora tog dokumenta Hajnc Gertner, profesor Fakulteta političkih nauka u Beču, prošle nedelje boravio je u Beogradu kao gost Instituta za evropske studije.
Taj dokument doprineo je popuštanju napetosti koja je u svetu vladala zbog iranskog nuklearnog programa za koji su Amerika i Izrael tvrdili da služi za proizvodnju nuklearnog naoružanja. Sporazaum se smatrao jednim od najvećih dostignuća administracije Baraka Obame, jer je doprineo smirivanju globalnih tenzija.
„To je najsmešniji sporazum koji sam video“, rekao je 2018. godine novi predsednik Donald Tramp, kada je kada ga je poništio.
Jedan kreatora tog dokumenta Hajnc Gertner, koji inače u Austriji važi za glavnog teoretičara njihovog koncepta vojne neutralnosti u Beogradu je taj dogovor opisao ovako: „To je bio najbolji sporazum o kontroli naoružanja u istoriji“.
Gertner je i predsedavajući Savetodavnog odbora Međunarodnog instituta za mir, a tokom proteklih decenija bio je na čelu timova za izradu strateških dokumenat Ministarstva odbrane Austrije. Danas, kada se u svetu vode brojni ratovi, i raste pretnja od izbijanja nuklearnog rata, Hajnc Gertner u razgovoru za „Oko magazin“ kaže da u Evropi nije ostalo mnogo vojno neutralnih zemalja.
„Sada ih više i nema toliko mnogo, jer je Finska sada članica NATO-a, a Švedska samo što to nije postala. To znači da je vodeća evropska neutralna zemlja sada Austrija, a tu su takođe i Irska, Malta i Kipar. Međutim, iako je to tako, manji kvantitet ne znači i manji kvalitet. Zemlje Evropske unije koje su zadržale neutralnost sada imaju dodatne obaveze. Te obaveze su ranije bile raspodeljene između zemalja koje su bile, a više nisu neutralne, što znači da je sada veći teret na onima koje su ostale neutralne“, navodi Gertner.
Niste spomenuli Srbiju kao vojno neutralnu zemlju?
Pomenuo sam samo one zemlje koje su članice Evropske unije. Postoji više vrsta neutralnosti. I Švajcarska je neutralna zemlja, a nije članica Evropske unije, ali je neutralnost Švajcarske i Austrije veoma snažna, jer je ona utemeljena na njihovim ustavima i međunarodnom pravu.
Sa druge strane, postoje i one zemlje čija je neutralnost samoproglašena i takva neutralnost nema istu snagu. Recimo, u Finskoj i Švedskoj ona je bila zasnovana na istorijskim iskustvima i tradiciji i zato su ove zemlje lako mogle da je se odreknu i postanu članice NATO-a. Srbija i, na primer, Moldavija, takođe imaju samoproglašenu neutralnost zasnovanu na odlukama na državnom nivou, odlukama skupštine, pa čak donekle i na ustavu i ta neutralnost se lakše i brže može promeniti. Bolje je ako je neutralnost snažnija, jer se ona ne može tako tek tako promeniti, ali i zato što će to biti lakše prepoznato u međunarodnoj zajednici.
U svetu se trenutno vode brojni ratovi, a Srbija je vojno i politički neutralna. Koliko dugo to može ostati tako? Može li u ovakvom trenutku mala zemlja, poput Srbije, da sačuva svoju vojnu i političku neutralnost?
Rekao bih da to jeste moguće. Ako pogledamo principe austrijske neutralnosti, oni se mogu sačuvati i njih treba sačuvati, pre svega u ratnim vremenima, ali i u periodu polarizacije snaga u svetu. To znači da neutralne zemlje ne treba da se priključuju vojnim savezima, ne treba da za stalno stacioniraju strane trupe na svojoj teritoriji i ne treba da učestvuju u ratovima van svojih granica. Naravno, treba da brane sebe i svoje granice onako kako je to dozvoljeno Poveljom Ujedinjenih nacija. Ta načela treba zadržati.
Naravno, neutralnost ne znači da uvek treba biti neutralan kad je reč o vrednostima. Neutralne zemlje imaju pravo da dignu glas ako se negde dešava genocid, etničko čišćenje, rat, kršenje ljudskih prava, ali u isto vreme one moraju nešto i da ponude. Moraju da ponude predloge, politička rešenja, posredovanje ili mesto za održavanje sastanaka. Moraju da budu od koristi. Neutralnost, dakle, mora da bude kredibilna, a to znači da načela neutralnosti moraju biti sačuvana, ali i korisna, što znači da nešto mora da se ponudi. U ratnim vremenima je uvek važno da neutralne zemlje postoje da bi ponudile posredovanje i druga rešenja.
Situacija se mnogo promenila od Drugog svetskog rata kada je Austrija postala vojno neutralna zemlja. Imali ste s jedne strane Varšavski pakt, a sa druge NATO. Srbija je danas okružena zemljama članicama NATO pakta.
Tako je. I Austrija je okružena zemljama članicama NATO-a. Bezbednosna situacija kod nas jeste nešto drugačija, ali je neutralnost sama po sebi prilično dobra bezbednosna garancija. Ako je ona kredibilna i korisna, međunarodna zajednica će to prepoznati. Ovo, naravno, ne važi u slučaju velikih ratova kada neutralnost i velikih zemalja biva narušena.
Međutim, kao što sam već rekao, neutralne zemlje moraju da budu korisne i zato ja govorim o angažovanoj neutralnosti. Dakle, ne o neutralnosti izolacije, kakvu je Švajcarska imala u prošlosti, već o angažovanju, što znači da zemlja bude uključena što je više moguće i da se drži po strani onoliko koliko je potrebno.
Znam da vojna neutralnost nije isto što i politička, ali da li je vojna neutralnost suštinski moguća bez političke neutralnosti? Austrija je, kao zemlja članica Evropske unije, uvela sankcije Rusiji. Ako bi se Evropska unija našla pod pretnjom rata, da li bi Austrija mogla da ostane neutralna?
Neutralnost je, u spoju sa članstvom u Evropskoj uniji, i te kako moguća. Jedno ne isključuje drugo. Naravno, Lisabonskim ugovorom o Evropskoj uniji predviđena je bezbednosna obaveza, ali postoji izuzetak za neutralne zemlje. Ako dođe do napada na neku od zemalja članica, neutralne zemlje same mogu da odluče kako će postupiti, da li će priskočiti u pomoć napadnutoj zemlji ili neće. Tu odluku donose na osnovu svog ustava. One, dakle, nisu primorane da pošalju svoju vojsku ukoliko dođe do rata. To znači da se članstvo u Evropskoj uniji i neutralnost međusobno ne isključuju, ali zato članstvo u NATO-u isključuje neutralnost, jer su sve zemlje članice NATO-a obavezane članom 5. Ugovora o NATO paktu i tu ne postoje nikakvi izuzeci za neutralne zemlje.
Međutim, rekli ste da su čak i Švedska i Finska prestale da budu neutralne posle početka rata u Ukrajini. Da li to znači da je vaš pojam vojne neutralnosti danas postao zastareo i prevaziđen?
Rekao bih da je vojna neutralnost i dalje vrlo relevantna. Ne mislim da je toliko važno sačuvati političku neutralnost. Naprotiv, neutralne zemlje treba da budu politički angažovane i da predlažu politička rešenja. Vojna neutralnost, naravno, ostaje važna. Podsetio bih vas na to da je Austrija delila granicu sa zemljama Varšavskog pakta tokom Hladnog rata i ostala neutralna i to nam je donelo značajnu bezbednost, jer je međunarodna zajednica prepoznala austrijsku neutralnost.
Mislim da pridruživanje Švedske i Finske NATO-u nije bila dobra ideja, jer sada Finska menja svoj položaj neutralne zemlje i tampon-zone ‒ u NATO zemlju. Mislim da su nekadašnji Sovjetski Savez i sada Rusija bili prilično zadovoljni time što su Finska i Švedska bile tampon-zone. Tu odluku su ove zemlje same donele, ali ne mislim da će se njihova bezbednosna situacija poboljšati zbog pristupanja NATO-u jer ih Rusija sada smatra članicama neprijateljskog saveza.
Koliko se situacija u Austriji promenila od početka rata u Ukrajini? Da li mediji, politički lideri i građani imaju isti stav prema pitanju vojne neutralnosti?
Možemo reći da 75 do 80 odsto stanovništva Austrije podržava neutralnost. To se u toku proteklih decenija nije mnogo menjalo.
A šta je sa medijima?
Nijedan zvaničnik vodećih partija ne dovodi u pitanje neutralnost. Mediji malo govore o neutralnosti. Sa druge strane, ako pogledamo mnjenje među elitom, većina pripadnika elitnih krugova društva bi verovatno želela da se odreknemo neutralnosti. Oni tvrde da neutralnost nije u skladu sa članstvom u Evropskoj uniji, ali to nije valjan argument. Kad zemlja jednom prestane da bude neutralna, kad se jednom odrekne neutralnosti, otvara se put ka članstvu u NATO-u.
Dakle, postoje samo dve opcije – neutralnost ili članstvo u NATO-u. Mediji i neki od pripadnika elitnih krugova ne govore istinu. Oni kažu: „Evropska unija“, a mnogi od njih, zapravo, misle: „NATO“. Austrija je zadovoljna članstvom u Evropskoj uniji. Ne postoji nijedan razlog zbog kog bismo morali da biramo između Evropske unije i neutralnosti. NATO je već nešto sasvim drugo.
Vidite li Austriju kao članicu NATO-a u nekom trenutku u budućnosti?
Ne mogu to da isključim u potpunosti. Nijedna od vodećih stranaka ne želi toga da se dotakne jer većina Austrijanaca podržava neutralnost, ali, kao što smo videli na primeru Finske i Švedske, javno mnjenje može da se promeni. Ako bi došlo do većeg ratnog sukoba blizu austrijskih granica, elita bi mogla da progura svoj predlog da se odreknemo neutralnosti, ali moram da kažem da će, ukoliko dođe do rata i polarizacije kakvu smo videli tokom Hladnog rata, neutralnost tada postati još važnija.
Posle rata u Ukrajini neutralne zemlje će postati nužnost, jer će one morati da zasnuju mirovne konferencije, poput Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju, osnovane sedamdesetih godina prošlog veka kada su neutralne i nesvrstane zemlje bile od velike pomoći i neophodne. U to vreme je i Jugoslavija bila jedna od neutralnih i nesvrstanih zemalja.
Koja je cena vojne neutralnosti u parama? Koliko novca iz sopstvenog budžeta i BDP-a moramo da potrošimo kako bismo se osećali bezbedno?
Neutralnost Austrije, kao i Švajcarske, definisana je kao „oružana neutralnost“. To znači da vojska mora da ima kredibilitet. Kao što sam rekao, ta neutralnost ne bi mogla da se odupre ratu većih razmera, ali država mora da dokaže da je svojom vojskom spremna da brani neutralnost, teritorijalni integritet i suverenitet svoje zemlje.
Po mom mišljenju, austrijska vojska treba da ima veći vojni budžet namenjen oružanim snagama, ali ne mislim da je neophodno da se izdvajaju velike sume novca na ime članstva u NATO-u. Više bih voleo da se taj novac uloži u austrijske oružane snage, a ne u korist zajedničkog budžeta NATO-a. Članstvo u NATO-u bi neutralne države koštalo još i više i zato mislim da je oružana neutralnost dobar princip.
