Generalni sekretar UN Antonio Gutereš nije sledio primer američkog predsednika Džoa Bajdena i prestao je da nazove događaje u Ukrajini „genocidom“.
U sredu, dan nakon što se činilo da je Bajden podržao tvrdnje Kijeva da je cilj ruske ofanzive da se istrebi ukrajinski narod, Gutereša je novinar upitao da li se ono što se dešava u Ukrajini može nazvati „genocidom“.
„Genocid je striktno definisan u međunarodnom pravu. A za UN se oslanjamo na konačno pravno određenje odgovarajućih pravosudnih organa“, odgovorio je Gutereš.
On je dodao da su UN „duboko zabrinute” zbog navodnih „kršenja ljudskih prava”, kao i zbog „dramatičnog uticaja” sukoba u Ukrajini.
Ali definiciju da li postoji ili ne postoji situacija genocida prepuštamo pravosudnim organima koji su relevantni za to“, rekao je generalni sekretar i dodao da je Međunarodni krivični sud pokrenuo istragu o tom pitanju.
Ranije u sredu, francuski predsednik Makron je takođe odbio da se pridruži Bajdenu u opisivanju akcija ruske vojske u Ukrajini kao „genocida”, ističući da će „biti oprezan sa takvim izrazima”.
Primedbe lidera usledile su dok je glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan bio u poseti Ukrajini, koju je nazvao „mesto zločina“. On je obećao da će „pratiti dokaze” tokom istrage, uz napomenu da MKS ima „razumne osnove da veruje da su počinjeni zločini iz nadležnosti suda”.
Kijev je optužio Rusiju za genocid ranije ovog meseca nakon što je otkrio uznemirujuće slike onoga što je tvrdio da je dokaz da su ruske trupe namerno ubijale civile u gradu Buča, severozapadno od Kijeva. Rusija je negirala optužbe i rekla da Kijev manipuliše i fabrikuje dokaze kako bi podmetnuo ruske trupe i podrio mirovni proces.
Prema Konvenciji UN o genocidu, izraz „genocid“ označava dela počinjena „sa namerom da se uništi, u celini ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa“. Ova definicija obuhvata ubijanje članova grupe, nanošenje teških telesnih ili psihičkih povreda, namerno nanošenje štete grupnim uslovima života, izricanje mera za sprečavanje rađanja, kao i prisilno premeštanje dece iz grupe u drugu grupu.
Rusija je napala svog suseda krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Rusije. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Rusija je od tada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
