Generalna skupština Ujedinjenih nacija u sredu je velikom većinom izglasala osudu američkog ekonomskog embarga Kubi na 32. godinu nakon što je njen ministar spoljnih poslova oštro kritikovao Bajdenovu administraciju i izrazio nadu da će ga novi predsednik okončati.
Glasovi u 193-članom svetskom telu bili su 187 prema 2, samo su Sjedinjene Države i Izrael protiv rezolucije i jedan uzdržan. Izjednačio je rekord podrške karipskoj naciji prvi put postignut 2019. i ponovo prošle godine.
Kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez okrivio je „politiku maksimalnog pritiska” američke vlade koja ima za cilj da liši Kubu uvoznog goriva na koje se oslanja za rasprostranjeni nestanak struje ovog meseca, uključujući i kada je uragan Oskar pogodio ostrvo.
„Administracija predsednika Džozefa Bajdena obično tvrdi da je njena politika usmerena na ’pomoć i podršku kubanskom narodu‘“, rekao je on. „Ko bi poverovao u takvu tvrdnju?“
Rezolucije Generalne skupštine nisu pravno obavezujuće, ali odražavaju svetsko mišljenje, a glasanje je Kubi dalo godišnju pozornicu da pokaže da se SAD izdvajaju u svojim decenijama starim naporima da izoluju karipsku naciju.
Kuba se borila sa jednom od najgorih ekonomskih i energetskih kriza u svojoj istoriji. Pored talasa nestanka struje, građani su frustrirani zbog nestašice hrane i inflacije. Stotine hiljada su migrirale, mnogi su se uputili u Sjedinjene Države.
Embargo je uveden 1960. nakon revolucije koju je predvodio Fidel Kastro i nacionalizacije imovine koja je pripadala američkim građanima i korporacijama. Dve godine kasnije, ojačan je.
Tadašnji kubanski predsednik Raul Kastro i tadašnji predsednik Barak Obama zvanično su obnovili odnose u julu 2016, a te godine su SAD bile uzdržane od rezolucije kojom se prvi put poziva na ukidanje embarga. Ali Obamin naslednik, Donald Tramp, oštro je kritikovao stanje ljudskih prava na Kubi, a SAD su 2017. ponovo glasale protiv rezolucije, i od tada je tako.
Zamenik američkog ambasadora Pol Folmsbi rekao je skupštini da Sjedinjene Države snažno podržavaju težnju kubanskog naroda za budućnošću koja poštuje ljudska prava i osnovne slobode.
„Sankcije su jedan element naših širih napora da unapredimo demokratiju i promovišemo poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda na Kubi“, rekao je on.
Napomenuo je da je na Kubi nepravedno pritvoreno oko 1.000 političkih zatvorenika, više nego u bilo kom trenutku u novijoj istoriji Kube.
Folmsbi je rekao da sankcije SAD izuzimaju hranu, lekove i drugu osnovnu robu i da su SAD prošle godine izvezle skoro 336 miliona dolara poljoprivrednih proizvoda i odobrile dodatni humanitarni izvoz.
U maju su SAD ukinule neka finansijska ograničenja protiv Kube u nastojanju da podstaknu privatna preduzeća na ostrvu. To uključuje omogućavanje nezavisnim preduzetnicima da otvore i pristupaju američkim bankovnim računima na mreži kako bi podržali svoje poslovanje, kao i korake za otvaranje više usluga zasnovanih na internetu i proširenje mogućnosti privatnih kompanija da vrše određene finansijske transakcije.
Rodrigez je rekao da je pod Bajdenovim predsedavanjem Kuba izgubila više od 16 milijardi dolara i da mere koje su najavljene prošle godine „kao navodne palijative” za embargo nisu delotvorne.
Napominjući predsedničke izbore u SAD sledeće nedelje, kubanski ministar je rekao da će pobednik imati priliku da odluči da li će nastaviti sa „nehumanim merama opsade u poslednjih šest decenija“ ili će poslušati sve veći broj Amerikanaca i ogromnu većinu nacija „i dozvoliti našim zemlja da razvije svoj pravi potencijal i sposobnosti.”
Rodrigez je rekao da će Kuba braniti svoje „pravo na izgradnju nezavisne, socijalističke budućnosti“, ali je spremna da razgovara o kretanju ka konstruktivnim vezama sa novom američkom administracijom.
