U Srbiji je u prvoj nedelji od poziva na predaju oružja, nakon masovnih ubistava koja su gurnula zemlju u šok i preispitivanje, predato više od 13.500 komada oružja i stotine hiljada komada municije, ali u duboko podeljenoj naciji preplavljenoj smrtonosnim oružjem, gde se veličaju ratni zločinci, gde su zvezde TV rijalitija osuđene ubice, a sećanja na nedavne sukobe duboka, mnogi sumnjaju da će predsednikovo obećanje da će razoružati zemlju biti dovoljno, piše danas britanski Gardijan.
Uz podsećanje na dva oružana napada za dva dana, u kojima je ubijeno 17 osoba a 21 povređena, list navodi da je predsednik Aleksandar Vučić „populista, prokremaljski autoritarac čiji su politički koreni u krajnje desnom nacionalizmu koji je kratko bio i ministar informisanja u vreme pokojnog srpskog lidera i haškog optuženika Slobodana Miloševića“ ocenio da je reč o napadu na čitavu zemlju.
Za poziv na predaju opružja Vučić je dobio neke pohvale, posebno u inostranstvu, a pojedini komentatori njegovu odlučnost suprotstavljaju očiglednoj nesposobnosti SAD da se uhvati u koštac sa nasiljem vatrenim oružjem. Ali, dok predsednik obećava „oštar odgovor, hitne mere i stroge kazne“ za suzbijanje kriminala, mnogi građani Srbije su se zapitali šta se još krije iza toga – i koliko je Vučić mogao doprineti prekomernom nasilju u zemlji, u njenoj politici i na televizijama, navodi Gardijan.
List piše da su neki podržali mere vlasti, ali i dodaje da je na hiljade ljudi izašlo na ulice prošlog petka, na drugi protest pod nazivom „Srbija protiv nasilja“, predevođen opozicijom, tražeći ostavku ministra unutrašnjih poslova – ministar prosvete je već otišao – i okončanje onoga što mnogi vide kao kulturu nasilja propagiranu od strane medija i političara vladajuće stranke.
Vučić je optužio svoje protivnike da pokušavaju da iskoriste tragedije u političke svrhe i najavio planove za sopstveni miting krajem maja. On je u nedelju rekao da će „uskoro“ odstupiti sa čelne pozicije u vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, obećavajući nove parlamentarne izbore pre kraja septembra, navodi Gardijan.
List piše i da su masovna ubistva, uprkos lakom pristupu oružju, u Srbiji bila retkost, ali i dodaje da zbog teškoća, nasleđa rata, endemske korupcije i visokog nivoa nasilja u društvu, politici i medijima, stručnjaci već dugo upozoravaju da prisustvo velike količine oružja predstavlja pretnju.
Mnogi za erupciju nasilja krive Vučića, iako ne direktno, optužujući ga da namerno održava klimu nasilja, piše list i dodaje da Vučić i njegova vladajuća stranka svoje političke protivnike i strane rivale redovno omalovažavaju kao „ološ“, „lopove“ i „pedofile“, dok na sednicama parlamenta dominiraju grube i agresivne uvrede.
Gotovo 450.000 ljudi potpisalo je peticiju kojom se traži da dve provladine javne TV stanice izgube dozvole za emitovanje, zbog nasilnih rijaliti programa koji su, prema nekim procenama, činili 60 odsto njihovog programa, piše Gardijan i dodaje da se mafijaši, ratni zločinci i ozloglašeni nasilni fudbalski huligani redovno pojavljuju u scenama koje uključuju premlaćivanje žena i pretnje oružjem, uporedo sa političkim programima u kojima Vučić i njegovi saveznici drže tirade protivnicima.
Citirajući mišljenje sociologa da u Srbiji „postoji ’industrija populizma’ koja je osmišljena da promoviše Vučića i ocrni njegove protivnike“ dok „nasilje rijaliti programa služi za legitimisanje agresivnog političkog rečnika a govor mržnje, od strane glavnih društvenih i političkih aktera u Srbiji i preko glavnih medija, postaje jezik broj jedan u zemlji“ Gardijan dodaje da je Srbija od dolaska Vučića na vlast pala sa 54. na 93. mesto od 180 zemalja po svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica.
U teoriji, kandidat za pristupanje EU, Srbija je zemlja razapeta između Zapada i istorijskih političkih i ekonomskih veza sa Rusijom, svojim slovenskim i pravoslavnim hrišćanskim saveznikom, navodi Gardijan i podseća da je Evropski parlament u oštrom izveštaju usvojenom prošle nedelje kao prepreke na putu EU naveo i odbijanje Beograda da se uskladi sa sankcijama EU Rusiji, oklevanje da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, kao i prorusku retoriku medija pod kontrolom vlade i vladinih zvaničnika.
