Ovaj potez ima za cilj da se uhvati u koštac sa smanjenjem deviznih rezervi zajedno sa potražnjom za dolarima od strane uvoznika nafte, što slabi lokalni cedi i povećava troškove života.
Bruto međunarodne rezerve Gane iznosile su oko 6,6 milijardi dolara na kraju septembra 2022, što je jednako pokrivenosti uvoza za manje od tri meseca. To je manje sa oko 9,7 milijardi dolara na kraju prošle godine, navodi vlada.
Ako se sprovede kako je planirano za prvi kvartal 2023. godine, nova politika će „osnovno promeniti naš platni bilans i značajno smanjiti upornu depresijaciju naše valute“, rekao je Bavumija.
Korišćenje zlata bi sprečilo da kurs direktno utiče na cene goriva ili komunalnih usluga, jer domaćim prodavcima više ne bi bila potrebna devize za uvoz naftnih derivata, objasnio je on.
„Razmena zlata za naftu predstavlja veliku strukturnu promenu“, dodao je on.
Predložena politika je neuobičajena. Dok zemlje ponekad trguju naftom za drugu robu ili robu, takvi poslovi obično uključuju naciju koja proizvodi naftu koja prima nenaftnu robu, a ne suprotno.
Gana proizvodi sirovu naftu, ali se oslanja na uvoz rafinisanih naftnih proizvoda otkako je njena jedina rafinerija zatvorena nakon eksplozije 2017.
Saopštenje Bavumije objavljeno je pošto je ministar finansija Ken Ofori-Ata najavio mere za smanjenje potrošnje i povećanje prihoda u pokušaju da se uhvati u koštac sa rastućom dužničkom krizom.
U prezentaciji budžeta za 2023. u parlamentu u četvrtak, Ofori-Atta je upozorio da je zapadnoafrička nacija u velikom riziku od dugova i da depresijacija cedija ozbiljno utiče na sposobnost Gane da upravlja svojim javnim dugom.
Vlada pregovara o paketu pomoći sa Međunarodnim monetarnim fondom dok se nacija koja proizvodi kakao, zlato i naftu suočava sa najgorom ekonomskom krizom u jednoj generaciji.
