„Čvrsto ćemo stajati uz Ukrajinu koliko god bude potrebno“, rekli su ministri spoljnih poslova najbogatijih demokratskih zemalja posle dvodnevnog sastanka u gradu Minsteru na zapadu Nemačke.
„Danas uspostavljamo mehanizam koordinacije G7 kako bismo pomogli Ukrajini da popravi, obnovi i odbrani svoju kritičnu energetsku i vodnu infrastrukturu“, navodi se u njihovom saopštenju.
Ruska invazija na Ukrajinu 24. februara, produbljivanje vojnog saveza Irana sa Moskvom oko rata, kao i rastuća asertivnost Kine bili su na vrhu dnevnog reda sastanka G7.
Mehanizam koordinacije biće glavni fokus grupe u narednim danima i nedeljama, rekao je novinarima visoki zvaničnik Stejt departmenta pod uslovom da ostane anoniman.
Tokom proteklih nekoliko nedelja, Rusija je pokrenula talase raketnih i bespilotnih udara na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Kijev kaže da su oštetili do 40 odsto elektroenergetskog sistema, a ukrajinske vlasti su upozorile da bi se stanovnici mogli suočiti sa satima nestanka struje zbog ograničenih zaliha.
Pomoć koja će omogućiti Kijevu da se odbrani i odgovori na ruske napade na civilnu infrastrukturu uključivala je sisteme protivvazdušne odbrane, rekao je američki zvaničnik.
„Postojala je pristojna količina razgovora o tome i o tome koje zemlje imaju sposobnost da obezbede pojedinačne sisteme i podršku koji bi mogli da omoguće Ukrajini da se bolje odbrani od ovih bespilotnih letelica i raketnih napada“, dodao je zvaničnik.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba virtuelno se uključio u diskusiju G7.
Moskva je priznala da je gađala energetsku infrastrukturu, ali poriče da je ciljala civile u, kako kaže, „specijalnoj vojnoj operaciji“ u Ukrajini za eliminisanje opasnih nacionalista i zaštitu ljudi koji govore ruski.
Ukrajina i njeni zapadni saveznici optužili su Iran da šalje dronove „kamikaze“ ili bespilotne letelice (UAV) u Rusiju koje su ruske snage tada iskoristile za razorni efekat u napadima na ukrajinsku infrastrukturu u sklopu njihove invazije na 24. februara. Ukrajina. Iran odbacuje optužbe.
NATO je obećao da će pojačati zaštitu kritične infrastrukture nakon prekida u septembru na gasovodima Severni tok 1 i Severni tok 2, koji su položeni na dnu Baltičkog mora od Rusije do Nemačke.
