Kada je Tim Kuk poslao svoju radnu snagu kući u martu 2020., nazivajući koronavirus „trenutak izazova“, malo je verovatno da je izvršni direktor Apple-a očekivao da će imati bitku u svojim rukama da te radnike vrati u kancelariju dve i po godine kasnije, piše Fajnenšal Tajms.
Trebalo je samo nekoliko dana da se zaposleni u Apple-u suprotstave zahtevu tehnološkog giganta da se osoblje vrati tri dana u nedelji od septembra. Grupa koja sebe naziva AppleTogether upozorila je u ponedeljak da ne bi trebalo da postoji „jedinstveni mandat višeg rukovodstva“, dok je Slack kanal koji se zalaže za daljinski rad u Apple-u porastao na 10.000 članova.
Potez Apple, vođe Silicijumske doline, doveo je do sve veće zabrinutosti među tehnološkim radnicima oko toga da li će njihova kompanija slediti. Dok su velike tehnološke kompanije brzo poslale svoje radnike kući na početku pandemije, sektor je bio znatno manje odlučan u pozivanju svih nazad zbog zabrinutosti da bi mogao izazvati egzodus vrhunskih talenata.
„Postoji neka opipljiva anksioznost“, rekao je jedan hardverski inženjer u proizvođaču iPhone-a, koji je zamolio da ostane anoniman. „Apple radi sa mesta oholosti u verovanju da je to poželjno mesto za rad i da će uvek biti ljudi koji će želeti da rade za Apple bez obzira na uslove.”
Neki radnici su bili ohrabreni zategnutim tržištem rada, koje je povećalo potražnju za visoko traženim tehnološkim poslovima. Podaci iz Morning Consult-a, grupe za analizu podataka, sugerišu da je oko polovine svih tehnoloških radnika bilo potpuno udaljeno do 2022. godine, a većina nije pokazala interesovanje za povratak sa punim radnim vremenom.
Ova trvenja su dovela do oštrog kontrasta u tome kako tehnološke kompanije iz Silicijumske doline gledaju na budućnost rada.
Kuk insistira da je saradnju najbolje obavljati lično i da bi kultura i kreativna prednost kompanije nestali sa udaljenom i izolovanom radnom snagom.
Dok je Apple bio delikatan u formulaciji kada je insistirao na tri dana u nedelji kao deo „pilot” koji počinje 5. septembra, Tesla je zauzeo tvrđi pristup.
„Ako se ne pojavite, pretpostavićemo da ste dali ostavku“, rekao je Elon Musk svojim zaposlenima u mejlu u junu, zahtevajući najmanje 40 sati nedeljno u kancelariji.
Nasuprot tome, rukovodioci Facebook-ove matične kompanije Meta prihvatili su virtuelni rad kao stalnu alternativu, sa rastućom listom njenih najviših rukovodilaca koji se raspršuju u različite zemlje i vremenske zone, uključujući Adama Moserija, šefa Metine usluge Instagram.
U međuvremenu, Dropboks, kompanija za skladištenje datoteka, proglasila je sebe kompanijom „Prvo virtuelno“: očekuje se da zaposleni provode 90 odsto svog vremena van kancelarije. U Airbnb-u radnici mogu da rade gde god žele u svojim matičnim zemljama, i do 90 dana u godini, u bilo kojoj od 170 zemalja širom sveta.
Drugi zauzimaju oprezniji pristup. Amazon je rekao svojim radnicima krajem prošle godine da će se o fleksibilnom radu odlučivati na bazi tima po tim. Od tada nije dao nikakve konkretnije smernice.
Google-ov povratak kancelarijskom planu već je pretrpeo nekoliko pogrešnih početaka, a tehnološka grupa je sada pribegla pristupu po komadu.
Na internoj stranici sa čestim pitanjima za zaposlene u Guglu, koju je video FT, kaže se da će osoblju biti rečeno da se vrati u kancelariju na osnovu svake lokacije, uz prelazni period od 30 dana.
U pripremi za povratak, Alphabet, Google-ova matična kompanija, pozvala je radnike koji su želeli da ostanu potpuno udaljeni da se prijave menadžmentu, a izvodljivost se procenjuje od slučaja do slučaja. Portparol Gugla je rekao da je velika većina zahteva za potpuno daljinski rad ili premeštaj u drugu kancelariju odobrena. Rečeno je da nije odredilo dan na koji svi njegovi hibridni radnici moraju da se vrate.
Adrian Perez-Siam, koji je radio u Google-ovom finansijskom timu, rekao je da je bio predviđen za unapređenje zbog svog učinka, ali je njegov zahtev za daljinski rad odbijen. Nakon toga je podneo ostavku.
„Dali su mi ultimatum“, rekao je. „Osećali su se veoma snažno zbog toga što imaju ljude u kancelariji. Moj argument je bio, da sam nadmašio svoj učinak i radio tako dobar posao, lako bih mogao da nastavim da radim svoju ulogu.
Oni koji budu prihvaćeni bi u suštini započeli novi posao, pod drugačijim uslovima – radnici koji više nisu u Silicijumskoj dolini ne bi dobijali plate u Silicijumskoj dolini. Postoje i drugi problemi sa izbijanjem zuba, rekao je jedan Google softverski inženjer koji je, za razliku od Perez-Sijama, dobio odobrenje da se potpuno udalji.
„Osećam se kao da moram stalno da dokazujem da sam jednako produktivan kao i ljudi koji rade u kancelariji“, rekla je osoba. „Uobičajeno je da moj menadžer za neke probleme mog tima okrivljuje činjenicu da smo radili na daljinu poslednjih nekoliko godina, a u stvarnosti to može biti i samo zbog lošeg upravljanja.
To je mišljenje koje su primetili istraživači sa Džordžtaunove škole McDonough Business, koji su proučavali podatke prikupljene od 70.000 kućnih radnika i otkrili da su loši šefovi pokretačka snaga iza želje da se ode na daljinu. Ali radnici u Silicijumskoj dolini treba da paze šta žele, tvrdi vanredni profesor Džejson Šlocer.
„Čim kompanija izgradi tehnološku infrastrukturu ili se navikne da ljudi zumiraju na sastanke, postaje mnogo manje razloga da ta osoba bude zaposlena u Sjedinjenim Državama“, rekao je on.
Druge tehnološke kompanije spremne su da privuku sve nezadovoljne radnike. Prema podacima kompanije ZipRecruiter, procenat otvorenih radnih mesta u tehnološkom sektoru koji nude potpuno udaljene uslove je skočio — sa 12 procenata u 2019. na 39 procenata do sada u 2022.
Među korisnicima su kompanije poput Oister, platforme za ljudske resurse, koja pomaže kompanijama da upravljaju udaljenom radnom snagom – uključujući i svoju. Toni Jamous, izvršni direktor Oister-a, rekao je da je nejasna slika u nekim velikim tehnološkim kompanijama „kriza liderstva“ zbog straha od gubitka kontrole.
„Oni su dinosaurusi“, rekao je za kompanije. „Oni više nisu na vrhuncu liderstva, nisu više na vrhuncu organizacionog dizajna.
Takvi komentari su postali uobičajeni u „emotivnim“ razgovorima oko povratka – ili ne – u kancelariju, rekla je Melani Bruks, docent na poslovnoj školi Kolumbija. Ona je opisala planove tehnoloških giganata kao dogmatske, a ne naučne, sa nedostatkom transparentnosti oko razmišljanja rukovodilaca.
„Ono što me je začudilo je koliko se to oseća proizvoljno“, rekao je Bruk, „bez mnogo opravdanja zašto misle zašto posao zahteva boravak u kancelariji ili ne zahteva boravak u kancelariji.
Bez obzira na to, izgleda da su neki tehnološki rukovodioci u Silicijumskoj dolini spremni da napreduju. Trendovi u oblasti nekretnina sugerišu trajno, čak i rastuće, verovanje u fizičku kancelariju, posebno među tehnološkim kompanijama.
„Novi zakupi od strane kompanija za softver, hardver i društvene medije doveli su do oporavka zakupa kancelarija u tehnološkoj industriji“, rekla je grupa za nekretnine CBRE, napominjući da je količina ukupnog poslovnog prostora koji su zakupile tehnološke kompanije u oblasti zaliva porastao za 31 odsto u odnosu na 2021. sa „velikim stanarima“ koji žele da kontrolišu čitave zgrade — iako pod fleksibilnijim uslovima nego što se ranije tražilo.
„Stanari mogu da traže veću fleksibilnost u pogledu toga koliko prostora imaju, a ne moraju da se obavežu na 10 ili 15 godina da bi to učinili“, rekao je Kolin Jasukoči, izvršni direktor CBRE-ovog Tech Insights centra. „Još uvek postoji mnogo neizvesnosti u vezi sa tim koji vam je prostor potreban.
