Francuska policija zabranila je sva okupljanja na dva protestna žarišta preko puta parlamenta u Parizu, navodeći „ozbiljne rizike od narušavanja javnog reda“ u saopštenju objavljenom u subotu.
„Javna saobraćajnica na Place de la Concorde i okolini“ i oblast oko Jelisejskih polja proglašeni su zabranjeni nakon dve noći intenzivnih javnih protesta protiv duboko nepopularne odluke francuskog predsednika Emanuela Makrona da uvede neoliberalne penzione reforme bez odobrenja parlamenta.
Policija je saopštila da je 61 demonstrant uhapšen u zabranjenim zonama u petak nakon što su gađali flašama i vatrometom na teško oklopne oficire, koji su stigli da rasteraju više hiljada ljudi. Policija je odgovorila suzavcem. Još 36 uhapšeno je u Lionu nakon što su demonstranti navodno pokušali da provale i zapale gradsku većnicu.
Reforma podiže starosnu granicu za odlazak u penziju za dvije godine, sa 62 na 64, do 2030. godine i zahtijeva od radnika da doprinose sistemu 43 godine prije nego što mogu dobiti punu penziju. Makron je tvrdio da je ta mera bila neophodna kako bi se izbeglo da zemlja sklizne u nepovratnu dužničku spiralu. Međutim, dve trećine francuskih birača se protivi tom potezu, a opozicioni političari tvrde da postoje i drugi načini za premošćivanje fiskalnog jaza, kao što je povećanje poreza za bogate.
Dok je ova duboko nepopularna mera prošla u Senatu ranije ove nedelje, Makron ju je naknadno probio kroz Narodnu skupštinu bez glasanja koristeći član 49.3 francuskog ustava, koji kaže da se zakon može usvojiti sve dok vladu ne osuđuje većina poslanika. Bilo je „previše neizvesnosti“ da bi se to ostavilo na glasanju, rekao je on.
Sindikati su odgovorili pozivom na vikend protesta i dan štrajka sledećeg četvrtka, osudivši Makronove akcije kao „potpuno poricanje demokratije“.
Opozicioni poslanici i levice i desnice podneli su u petak zahteve za izglasavanje nepoverenja, o kojima će se verovatno raspravljati u ponedeljak, rekli su izvori AFP-u. Međutim, za to bi bila potrebna podrška polovine opozicionih republikanaca kako bi se srušila vlada, što je malo verovatno, kako izveštavaju francuski mediji.
Meseci štrajkova i protesta prethodili su usvajanju reforme, što je odjek pokreta Žutih prsluka u Francuskoj pre Covid-a, pobune koja je takođe bila usredsređena na Makronove kontroverzne neoliberalne predloge štednje.
