Sporni plan francuskog predsednika Emanuela Makrona da poveća starosnu granicu za odlazak u penziju za dve godine na 64 pomaknut je u sredu pošto je odabrana grupa poslanika iz oba doma parlamenta dogovorila kompromisni tekst, uprkos protestima širom zemlje.
Ali usvajanje duboko nepopularnog zakona – koji se suočio sa ogromnim uličnim protestima i ponovljenim odustajanjem od posla – od strane donjeg doma parlamenta u četvrtak je daleko od gotove stvari.
Zvaničnici vladajuće stranke priznali su da su brojevi bili mali, a poslanici iz konzervativnih Republikanci (LR) i centrističkih grupa rekli su da im se udvaraju ministri u nadi da će ih ubediti da glasaju za promene.
Ne bi trebalo da bude previše teško dobiti odobrenje Senata, jer njime dominira LR.
Ako je u donjem domu previše tesno za udobnost, vlada bi mogla da pribegne proceduri poznatoj kao „49:3“, koja bi joj omogućila da progura tekst bez glasanja. To bi osiguralo da tekst bude usvojen, ali bi rizikovao gnev na ulicama.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se ogromna većina birača protivi promenama, a sindikati i demonstranti su upozorili da će nastaviti sa mobilizacijom čak i ako zakon bude izglasan u četvrtak.
„Nastavićemo borbu bez obzira na sve“, rekao je Filip Martinez, šef tvrdolinijaškog sindikata CGT.
„Ako glasaju za ovu reformu, ne mislim da će stvari ići na dobro, jer vidimo da su radnici, zajednice radnika išle protiv ove reforme. Ljudima je dosta,“ Ivonik Dauve, zavarivač i sindikalist u Ansenis-Saint-Gereon, rekao je na maršu u zapadnoj Francuskoj.
Poremećaji u željezničkom i vazdušnom saobraćaju će se nastaviti i u četvrtak, kao i štrajk sakupljača smeća u kojem se u Parizu nagomilalo više od 6.000 tona smeća. Francuski energetski sektor je takođe teško pogođen.
Makron i njegova vlada kažu da su promene penzionog sistema, jednog od najizdašnijih među industrijalizovanim nacijama, neophodne da bi penzijski budžet ostao u plusu. Međutim, u igri za predsednika nisu samo finansijska dobit, već i njegove reformske sposobnosti.
Jedno ključno pitanje biće cena mera koje je Makronov tabor dogovorio da bi dobio podršku LR, uključujući omekšivač za one koji su rano počeli da rade i dopunu za zaposlene majke.
Vlada je prvobitno rekla da bi pomeranje starosne granice za odlazak u penziju za dve godine i produženje perioda isplate donelo dodatnih 17,7 milijardi evra godišnjih doprinosa za penziju, što bi omogućilo da sistem bude čak i do 2027.
U sredu nije bilo zvanične procene uticaja kompromisnog sporazuma.
Ali Philippe Vigier, centristički poslanik koji je bio deo odabrane grupe koja je pregovarala o dogovoru, rekao je novinarima da su izmene prvobitnog nacrta zakona koštale milijarde, a računi će sada biti izbalansirani 2030. godine.
