Francuska želi da Evropska unija usvoji industrijsku strategiju „Made in Europe” kao odgovor na američku šemu subvencija za zelene investicije, kako bi sprečila industrijske firme da napuste Evropu i smanjila zavisnost članica od spoljnih dobavljača. .
Lideri EU će o takvoj industrijskoj politici za blok od 27 zemalja razgovarati na samitu 9. i 10. februara u Briselu, zabrinuti da će Vašingtonski Zakon o smanjenju inflacije u iznosu od 369 milijardi dolara, koji subvencioniše proizvode od baterija do električnih automobila, solarnih panela i vetroturbina, povući kompanije udaljene od EU.
„Sprovođenje ambiciozne i snažne evropske industrijske politike danas je stoga od suštinskog značaja. Francuske vlasti predlažu da ona poprimi formu strategije „Made in Europe“,“ navodi Francuska u dokumentu koji je Rojters ugledao.
Lideri EU složili su se prošlog marta, neposredno nakon ruske invazije na Ukrajinu zbog koje su cene energenata porasle, da Evropa mora da smanji svoju zavisnost od spoljnih dobavljača energije, kritičnih sirovina, poluprovodnika, lekova i hrane.
Francuski list je pozvao na hitne mere, posebno za zadržavanje evropskih kompanija koje se bave solarnim panelima, baterijama, vodonikom i kritičnim sirovinama, napominjući da bi strategija „Made in Europe“ trebalo da se zasniva na četiri stuba.
Prvi bi bili ciljevi EU za smanjenje zavisnosti od spoljnih dobavljača i postavljanje ciljeva proizvodnje do 2030. u ključnim sektorima koji bi bili regulisani zakonima EU, kao što je blok uradio za poluprovodnike Zakonom o čipovima.
EU bi takođe morala da pojednostavi i ubrza davanje dozvola za postavljanje novih proizvodnih lokacija i da revidira svoje energetsko tržište kako bi obezbedila evropskim industrijama pristup snazi po pristupačnoj ceni, navodi list.
Druga bi bila hitna promena pravila EU o pomoći koju vlade mogu da pruže kompanijama kako bi se hitna državna pomoć firmama, koja je već dozvoljena u okviru pandemije COVID-19, mogla privremeno nastaviti za ciljane sektore.
Državna pomoć bi mogla da dođe kao subvencije ili poreski krediti, navodi list, kako bi se dala jasnoća preduzećima dok sada donose odluke o ulaganju.
Treći stub bi trebalo da bude finansiranje EU za osetljive sektore, što bi pomoglo da se izjednači neujednačena fiskalna moć za podršku industrijama među zemljama EU. To bi moglo biti u obliku fonda koji koristi zajedničko, a samim tim i jeftino zaduživanje EU, koje bi se potom prosleđivalo kao jeftini krediti pojedinačnim zemljama.
Pariz je takođe predložio stvaranje „fonda za hitne slučajeve“ koji bi prenamenio novac koji je EU već pristala da prikupi za druge ciljeve, kako bi pomogla EU da ulaže u strateške projekte za evropsku industriju pored nacionalne državne pomoći.
Konačno, EU bi do kraja 2023. godine trebalo da uspostavi novi „fond suvereniteta“, koji bi preuzeo od fonda za vanredne situacije da cilja osetljive sektore.
Poslednji stub strategije bila bi potpuno mobilisana trgovinska politika, uključujući nedavne instrumente trgovinske odbrane, navodi list.
Francuski list navodi da će takve mere, ukoliko ih lideri EU najavljuju na samitu 9. i 10. februara, uveriti kompanije u odlučnost EU da ojača ekonomsku privlačnost EU i sprečiće kompanije da se kreću van Evrope, što je sada pravi rizik .
