Finski predsednik Sauli Niiniste upozorio je u četvrtak da novi status zemlje kao članice NATO-a „ne rešava svaki problem“ i rekao da Helsinki ne treba da popusti u pogledu bezbednosnih pitanja.
„I dalje snosimo glavnu odgovornost za sopstvenu bezbednost. Gde god otkrijemo bilo kakve nedostatke ili ranjivosti, oni se moraju popraviti“, rekao je Niiniste u govoru pred poslanicima na okupu prvi put od izbora 2. aprila.
On je dodao da je Finska, koja sa Rusijom deli granicu od 1.340 kilometara (832 milje), bila fokusirana na regionalnu bezbednost u poslednjih godinu dana, nakon ruske invazije na Ukrajinu.
„Ne smemo dozvoliti da ovaj nivo budnosti padne ni u budućnosti“, rekao je predsednik dok je zvanično otvarao parlament Eduskunte od 200 članova. „Trebalo bi bolje da razumemo koliko su opasnosti i tenzije kojima smo ovde svedoci organski povezani sa sve većim geopolitičkim pritiscima.
Glavna konzervativna stranka u Finskoj zauzela je prvo mesto na izborima ovog meseca, nakon tesne trojke u kojoj su desni populisti zauzeli drugo mesto. Sana Marin, šefica socijaldemokrata koja je zauzela treće mesto, dala je ostavku na mesto premijera pošto su njene nade u reizbor propale. Nova vlada nije formirana.
U maju 2022, ruska invazija na Ukrajinu pokrenula je istorijsku odluku Finske članice Evropske unije da napusti svoju politiku nesvrstavanja i traži članstvo u NATO-u. Finci su 4. aprila postali 31. članovi najvećeg vojnog saveza na svetu nakon što su nacionalni parlamenti svih 30 država članica NATO-a ratifikovali članstvo te nordijske zemlje.
Susedna Švedska je takođe podnela zahtev za članstvo u NATO-u u maju 2022. Ta ponuda je, međutim, zastala zbog protivljenja Turske, čiji predsednik kaže da njegova zemlja prvo mora da reši svoje sporove sa Stokholmom. Turska vlada optužila je Švedsku da je previše meka prema grupama za koje smatra da su terorističke organizacije.
Mađarski parlament takođe tek treba da ratifikuje švedski NATO, a ostaje nejasno kada će to učiniti.
Postoje nade da će se Švedska pridružiti pre nego što se američki predsednik Džo Bajden i drugi šefovi vlada NATO-a sastanu u Vilnjusu, u Litvaniji, u julu.
