Pretnjama iz Ruske Federacije o nekim „posledicama“ koje će proizaći ulaskom Finske u NATO ne treba obraćati previše pažnje.
To je izjavio ministar spoljnih poslova Peka Haavisto, piše Finski Ile.
„Nije novost da se Rusija protivi širenju NATO-a. Znamo za to. I nije novost da će, ako se NATO širi, Rusija to morati da uzme u obzir u svojim odbrambenim planovima. Ove signale Rusije treba poslušati, ali mi moramo donose nezavisne odluke u oblasti odbrane“, rekao je Haavisto.
Prema njegovim rečima, pretnje ruskih vlasti neće uticati na odluku Finske da podnese zahtev za članstvo u NATO, koja je planirano da bude usvojena u roku od mesec i po dana, odnosno pre letnjih raspusta parlamenta.
„Pitanje Švedske utiče na raspored. Da li želimo da idemo u korak sa Švedskom? Da li smo u skladu sa njom? Naš izveštaj o promenljivoj bezbednosnoj situaciji je naširoko čitan u Švedskoj, odnosno uticali smo na diskusiju u švedskom društvu sa to“, rekao je Haavisto.
Kao što znate, u Finskoj i Švedskoj, nakon početka rata Ruske Federacije protiv Ukrajine, podrška ulasku u NATO naglo je porasla. Obe zemlje priznaju da će podneti zahtev za članstvo u junu, ali odluka još nije doneta i debata je tek počela.
Moskva je počela da ih upozorava na „posledice“.
