U razgovoru za novinsku agenciju Kjodo u Poljskoj na marginama sastanka ministara spoljnih poslova Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Haavisto je rekao da ruska vojna akcija u Ukrajini znači da se „bezbednosna realnost u Evropi promenila“.
Ministar je tvrdio da je ruska nuklearna retorika navela Finsku da razmisli o tome kako bi mogla da odgovori i gde bi mogla da nađe podršku, što je dovelo do odluke da traži članstvo u NATO.
Krajem septembra, ruski predsednik Vladimir Putin je signalizirao da će upotrebiti „sva sredstva“ neophodna za odbranu nacije ako bude ugrožen njen teritorijalni integritet, što je izazvalo strah na Zapadu da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno oružje usred neprijateljstava u Ukrajini.
Visoki ruski zvaničnici su u brojnim prilikama tvrdili da Moskva nikada nikome nije pretila nuklearnim oružjem. Štaviše, trenutna odbrambena doktrina Rusije dozvoljava nuklearni udar samo kada je u opasnosti samo postojanje države.
Finska je, zajedno sa svojim nordijskim susedom, Švedskom, u maju podnela zahtev za pridruživanje vojnom bloku predvođenom SAD, prekinuvši decenijama dugu politiku neutralnosti. Iako je NATO prihvatio zahteve, ponude mora da ratifikuje svih 30 članica bloka, dok se još čekaju odobrenja Mađarske i Turske.
Haavisto je rekao da je Mađarska signalizirala da će dati svoje odobrenje početkom februara, izrazivši nadu da će „tokom proleća sve biti rešeno“, uključujući ratifikaciju od strane Ankare.
U oktobru je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao da je njegova vlada spremna da da zeleno svetlo za ulazak Finske u NATO, ali nije spremna da učini isto za Švedsku, navodeći kao razlog „razuzdani terorizam“ u zemlji. Očigledno je mislio na prisustvo kurdskih grupa koje su zabranjene u Turskoj.
U subotu je novinska agencija Anadolu izvestila da je Švedska izručila Turskoj čoveka koji je tamo osuđen da je član Radničke partije Kurdistana (PKK), koju Ankara smatra terorističkom organizacijom.
