Šef finske obaveštajne službe izrazio je iznenađenje što ruske represalije još uvek nisu usledile nakon njene prijave za NATO, jer je pokušao da deblokira kandidaturu uveravajući Tursku u terorizam.
Anti Pelttari, šef finske bezbednosne i obaveštajne službe Supo, rekao je za Fajnenšel tajms da je Helsinki i dalje „budan“ u pogledu potencijala za ruske nestašluke, ali da su resursi njegovog istočnog suseda bili vezani za rat u Ukrajini.
„Bilo je prilično tiho i nadajmo se da će tako i ostati“, rekao je on u jednom retkom intervjuu. „Pozitivno je što se ništa nije dogodilo. Ali takođe je pozitivna stvar što smo bili pripremljeni i sposobni da zaštitimo društvo.“
Finska je bila spremna za ruske sajber i hibridne napade tokom svoje debate o tome da li da uđe u NATO i u mesecima koji su prethodili da postane formalna članica.
Finski zvaničnici se nadaju da je ruski predsednik Vladimir Putin prihvatio njihovu odluku da uđe u zapadnu vojnu alijansu, ali veruju da se Kremlj možda nada da će uticati na odluke poput toga da li se strane trupe ili nuklearno oružje nalaze u toj nordijskoj zemlji. Pelttari je rekao: „Zanima ih kakva je Finska članica kada Finska postane članica NATO-a.
Finska nije pokazala nikakvo interesovanje ni za strane trupe ni za nuklearno oružje, ali ih nije isključila — za razliku od Švedske.
Finski šef špijuna je dodao da je nordijska zemlja, nekada poznata po opreznoj komunikacijskoj strategiji u vezi sa Sovjetskim Savezom, postala direktnija u razgovorima o svom istočnom susedu.
Finski predsednik Sauli Niiniste je prošlog meseca nezaboravno rekao da će njegova poruka Rusiji biti: „Vi ste izazvali ovo. Pogledaj u ogledalo.”
Pelttari je dodao: „Neće biti velikih promena — to je finski način, da budemo spremni i vodimo računa o našoj bezbednosti. Čvrsti smo, ali nismo mnogo bučni.”
Preostali kamen spoticanja za prijave Finske i Švedske je protivljenje Turske.
Niiniste je razgovarao sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom pre ponude, koji ga je uverio da će to biti ocenjeno „povoljno“. Međutim, Erdogan je od tada tvrdio da je Finska „pansion“ za terorizam i zažmirio je na Radničku partiju Kurdistana (PKK).
Finska sada pokreće šarm ofanzivu na Ankaru, koja uključuje ministra spoljnih poslova koji iznosi kako bi Finska mogla biti zainteresovana za kupovinu turskih dronova i poboljšanje uslova za prodaju oružja.
Pelttari je takođe pokušao da uveri Tursku da čini sve što je u njenoj moći da ozbiljno shvati terorističku pretnju koju predstavlja PKK.
„Pratimo aktivnosti PKK već dugi niz godina“, rekao je on. „U ovogodišnjem godišnjaku [o aktivnostima finske obaveštajne službe] govorimo o finansiranju i aktivnostima prikupljanja sredstava PKK. Mi to shvatamo ozbiljno. Jasno je da je to teroristička organizacija. Terorizam shvatamo ozbiljno.“
On je, međutim, odbacio tvrdnju o „pansionu“. „Mi nismo sigurno utočište za terorizam. Delujemo u skladu sa našim zakonima i procedurama i pratimo listu terorističkih organizacija EU.
Pelttari je napomenuo da je rat u Siriji značio da je Finska prvi put pogođena međunarodnim terorizmom. Osamdeset ljudi iz nordijske zemlje otišlo je da se bori za Islamsku državu. Supo je poslao oficira za vezu u finsku ambasadu u Ankari na nekoliko godina da se bavi stranim terorističkim borcima.
Pelttari je rekao da je Finska „veoma efikasno“ sarađivala sa Turskom i drugima u borbi protiv terorizma, ali nije mogla da pruži nikakve javne detalje. „Mi shvatamo međunarodni terorizam veoma ozbiljno. Mi to osuđujemo, a mi smo pružalac bezbednosti u ovoj oblasti“, dodao je on.
